Бранко Филиповић-Фило
| Бранко Филиповић-Фило | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. јун 1924. |
| Место рођења | Цетиње, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Датум смрти | 7. новембар 1997. (73 год.) |
| Место смрти | Београд, Република Србија |
Бранко Филиповић-Фило (Цетиње, 27. јун 1924 — Београд, 7. новембар 1997) био је српски сликар,[1] један од најизразитијих представника енформела и један од иницијатора послератног модернизма.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Бранко Филиповић-Фило рођен на Цетињу 1924. године, а од 1936. до 1941. живео је у Београду. Године 1941. се враћа на Цетиње. Током рата један период је провео у концентрационим логорима. На позив сликара Мила Милуновића, после рата, почиње да студира на Уметничкој школи на Цетињу код професора Петра Лубарде. Умјетничку школу у Херцег Новом је завршио 1950. године.[2][3]
Године 1955. дипломирао је на Академији уметности у Београду. Похађао је и Academia di Belle Arti у Риму. Ишао је на студијска путовања у Француску и Италију.[2]
26. новембра 1991. године изабран је за ванредног члана Црногорске академије наука и умјетности, а за редовног члана 6. децембра 1996. године. Члан ULUCG-a је од 1950, а од 1954. године члан ULUS-a.[4]
Бранко Филиповић-Фило био је један од иницијатора послератног модернизма, због чега је на тадашњој ликовној сцени, био мета бројних напада од стране интелектуалне, уметничке и политичке елите оног времена.[4]
О свом сликарству је рекао:
| „ | Немам намјеру да мијењам своје сликарство и носићу га сам на својим плећима.[4] | ” |
Изложбе[уреди | уреди извор]
Бранко Филиповић-Фило је излагао од 1950. године, а прву самосталну изложбу приредио је 1951. на Цетињу.[1]
Изложбе:[1]
- у Београду: 1957, 1962, 1963, 1965, 1975, 1996.
- у Риму: 1958, 1966, 1970, 1980.
- у Паризу: 1968, 1970, 1980.
- у Бечу: 1965. и 1992.
Ретроспективне изложбе:[1]
- у Музеју савремене уметности у Београду,
- у Модерној галерији у Љубљани,
- у Обалним галеријама у Пирану и
- у Галерији Форум у Никшићу 1987,
- у Народном музеју Црне Горе на Цетињу 1997.
На Бијеналу у Венецији 1990. године је излагао као последњи представник Југославије.[1]
Награде[уреди | уреди извор]
Добитник је многобројних награда и признања:[4]
- Савезна награда за зидно сликарство 1962.
- Награда Цетињског ликовног салона, Цетиње, 1967.
- Тринаестојулска награда НР Црне Горе, 1969.
- Откупна награде на XV Меморијалу Надежда Петровић, Чачак, 1989.
- Постхумно је добио награду Петар Лубарда за изузетно ликовно дјело 2000. године.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д „Branko Filipović Filo”. modernagalerijabeograd.com. Приступљено 3. 10. 2022.
- ^ а б в „Branko Filipović Filo (1924 - 1997)”. arte.rs. Приступљено 3. 10. 2022.
- ^ „Branko Filipovic Filo”. galerijaslika.rs. Приступљено 3. 10. 2022.
- ^ а б в г „Branko Filipović FILO”. artmontenegro.me. Приступљено 3. 10. 2022.
