Браћа Амар

С Википедије, слободне енциклопедије

Браћа Амар (Соломон, Моша, Давид, Исак и Јосиф) су браћа од стричева, београдских Јевреја.[1][2] Учествовали су у ратовима за Отаџбину у Првом и Другом Балканском и Првом светском рату. Сва петорица су погинула. Једна улица у Београду је добила назив по њима.

Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и Светском рату 1912−1918

Соломон И. Амар[уреди | уреди извор]

Соломон И. Амар (Београд, 12. август 1881Цетиње, 7. јун 1915), био је банкарски чиновник, а у рату поднаредник инжењерске чете Дунавске дивизије, II позива. Учествовао је у оба Балканска рата. Умро је на Цетињу, 7. јуна 1915. године.

Моша А. Амар[уреди | уреди извор]

Моша А. Амар (Београд, 9. април 1987 – 12. октобар 1912) био је трговац, а у рату резервни коњички потпоручник. Погинуо је код Феризовића, данашњег Урошевца, 12. октобра 1912. године. Моша је први на челу свог ескадрона ушао у Феризовић, где су му становници дали хлеб и со, као знак предаје. Али он је истог дана изненада нападнут од стране две хиљаде Арнаута, са којима је повео борбу, и у којој је погинуо заједно са својим целим ескадроном. Његови посмртни остаци су пренесени у Београд и сахрањени 8. новембра 1912. године на Јеврејском гробљу, у Ратничкој парцели.

Давид И. Амар[уреди | уреди извор]

Давид И. Амар (Београд, 1. септембар 1883 – 8. август 1916) био је банкарски чиновник, а у рату резервни коњички поручник, водник III вода Дунавске Дивизије, Коњичког Ескадрона. Учествовао је у оба Балканска рата. Одликован је медаљама за храброст и за ревносну службу. Погинуо је 8. августа 1916. године, код места Овчја Глава на Островском Језеру. На сам дан његове погибије, одликован је Карађорђевом звездом с мачевима IV степена.

Исак Р. Амар[уреди | уреди извор]

Исак Р. Амар (Београд, 1880 – 18. октобар 1912) био је трговачки помоћник, а у рату каплар 1. чете, 2. батаљона XVIII п. пука. Погинуо је на положају Младо Нагоричане, 18. октобра 1912. године.

Јосиф И. Амар[уреди | уреди извор]

Јосиф И. Амар (Београд, 28. април 1878 – септембар 1915) био је чиновник, а у току рата наредник – водник, VII п. пука, II позива. Учествовао је у оба Балканска рата. Погинуо је у септембру 1915. године, код Аде Циганлије. Гробно место није познато.

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hrček, Željko (2014). Spomenica poginulih i umrlih srpskih Jevreja u Balkanskom i Svetskom ratu 1912-1918 (на језику: српски). Beograd : Jevrejski istorijski muzej Savez jevrejskih opština Srbije. ISBN 978-86-88113-09-0. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 01. 03. 2021. 
  2. ^ „Amanet”. Prvi svetski rat. Приступљено 1. 3. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]