Пређи на садржај

Велика свеска (роман)

С Википедије, слободне енциклопедије
Велика свеска
Корице књиге Велика свеска издање на српском језику
Настанак и садржај
Ориг. насловLe Grand Cahier
АуторАгота Кристоф
Земља Француска
ЈезикФранцуски
Жанр / врста делароман
Издавање
Датум1986.
Хронологија
НаследникДоказ; Трећа лаж

Велика свеска (фр. Le Grand Cahier) је роман који је написала Агота Кристоф.[1] Први пут је објављен 1986. године на француском језику под насловом Le Grand Cahier као први том Близаначке трилогије. Роман је 1987. године награђен Европском наградом за књигу и преведен на више од двадесет језика. 2006. године уврштен је у серију Швајцарске библиотеке. За филм га је 2013. прилагодио мађарски редитељ János Szász, освојивши главну награду на Међународном фестивалу у Карловим Варима.

Други том трилогије је Доказ а трећи, Трећа лаж. У Србији је 2018. године у издању издавачке куће "Дерета" објављена књига Близаначка трилогија која у себи садржи сва три романа.[2]

Резиме[уреди | уреди извор]

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Прва књига Близаначке трилогије, Велика свеска, говори о два брата близанца, Клаусу и Лукасу, који су током Другог светског рата у Мађарској остали на бризи своје баке, сурове и похлепне старице. Млади су принуђени да развијају сопствени морални систем и да науче апсолутну самоконтролу како би преживели.

„Показаћу вам како се живи!“ Прва је фраза коју близанци чују од своје баке, када их мајка оставља на чување у граду на мађарској граници, бежећи од непријатеља за време Другог светског рата. Од тада се његово учење фокусира на преживљавање: физички и ментални отпор замењују школско образовање. Њихова бака, у граду позната као „Вештица“, присиљава двојицу браће да раде напорно како би зарадили за живот. Не добијају никакву љубав или наклоност од своје баке, која их увек назива „курвиним синовима“.

У овим условима, близанци науче да преживе кроз серију физичких и менталних вежби које себи намећу с циљем да очврсну: повређују се да би постали неосетљиви на физички бол, вређају једно друго да би научили да игноришу преступе, науче да моле, да лажу, да краду, па чак и да убијају, јер „морате знати како се то ради“. На тај начин се на свој начин прилагођавају ратном друштву, док истовремено уче да се вербално и физички бране и стварају свој морални систем. Близанци напуштају заштиту детињства и постају немилосрдни младићи („Никад се не играмо“). Сва њихова животна искуства и запажања забележена су у великој свесци која постаје сажетак свих његових казивања.

Карактери и судбине дечака верна су слика бездушног света где се људи међусобно истребљују као никада пре у историји. [2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Das große Heft [Roman]”. worldcat. Приступљено 26. 4. 2021. 
  2. ^ а б „Близаначка трилогија”. Дерета. Приступљено 26. 4. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]