Великодушност

С Википедије, слободне енциклопедије

Великодушност је врлина повезана са способношћу пружања несебичне помоћи другима, антоним шкртости и себичности. Великодушност се често манифестује у несебичном давању поклона и нераскидиво је повезана са доброчинством.

У Аристотеловој етици[уреди | уреди извор]

Прво је концептуализован у Аристотеловој филозофији као врлинско и разборито средство између порока шкртости и расипништва[1]. Уврштен међу 11 етичких врлина[2]. Основа ове врлине је приватна својина и богатство. Са Аристотелове тачке гледишта, великодушност се није могла манифестовати у Платоновој идеалној држави, пошто ту нема приватне својине. Великодушност као својство богате и слободне личности сачувана је и у филозофији Томе Аквинског. Томина великодушност, као и Аристотелова, представља средину између похлепе и расипништва.

Религијска врлина[уреди | уреди извор]

У религији, „великодушност“[3], је Божије својство, које се више пута помиње у црквенословенским и синодалним преводима Давидових псалама[4]. Великодушност је такође описана као врлина у Новом завету[5] од стране апостола Павла (2. Кор. 9:6). Епитет „великодушан“ помиње се међу 99 Алахових имена. У хинду-будистичкој филозофији, санскритски термин дана је аналог „великодушности“[6].

Словенско значење[уреди | уреди извор]

У словенским земљама великодушност је повезана са богатством, обиљем и способношћу дељења[7]. Посебност словенског значења великодушности је чињеница да ова реч може превести различите стране речи које означавају благостање, милост, захвалност, солвентност, па чак и слободу.

У свакодневном животу и фолклору словенских народа постоји низ речи изведених од великодушности: схцхедрованиие, великодушно вече, схцхедрик. Етимолошки, великодушност је блиска глаголу поштедети, односно показати милост. Један од најранијих помена великодушности налази се у словенским преводима Псалтира који датирају из 9. века[8].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Цвык В.А., Саввина О.В. Этика науки и этика научных публикаций”. Человек и культура. 3 (3): 8—22. 2017. ISSN 2409-8744. doi:10.25136/2409-8744.2017.3.19609. 
  2. ^ Hussain, Azhar; KC, Sistu; Sapna, FNU (2023-11-29). „Cannabinoid-Associated Hyperemesis Syndrome Treated With Dronabinol: Killing a Poison With the Poison”. Cureus. ISSN 2168-8184. doi:10.7759/cureus.49629. 
  3. ^ Introduction, Cambridge University Press, стр. 1—25, Приступљено 2024-05-12 
  4. ^ „Bible Gateway passage: Acts 20:35 - New American Standard Bible”. Bible Gateway (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-12. 
  5. ^ Grant, Frederick C. (1966). „‘Only-Begotten’—A Footnote to the R.S.V.”. The Bible Translator. 17 (1): 11—14. ISSN 2051-6770. doi:10.1177/000608446601700102. 
  6. ^ Jacobs, Timothy A (1998). „Envirothon: I Took the Natural Challenge”. Imagine. 6 (1): 18—18. ISSN 1086-3230. doi:10.1353/imag.2003.0290. 
  7. ^ „Velikodušnost - Životna škola”. www.zivotna-skola.eu. Приступљено 2024-05-12. 
  8. ^ „12 духовных скреп”. web.archive.org. 2021-03-07. Приступљено 2024-05-12.