Видмаркова формула
Видмаркова формула је образац за израчунавање концентрације алкохола у крви на основу података о врсти и количини попијеног пића (према изјави испитаника или сведока), уз податак о телесној маси испитаника.[1] Након бројних студија о метаболизму алкохола у организму, ову формулу у праксу је увео шведски научник Ерик Видмарк (Erik M.P. Widmark).[2][3]
Значај[уреди | уреди извор]
Видмаркова формула се и данас примењује у форензичкој пракси за процену алкохолисаности у случајевима када није извршено алкотестирање или из неких разлога није било могуће благовремено узимање узорака крви и урина за анализу.[4] Спада у групу најмање прецизних метода за утврђивање алкохолисаности.[2][5]
.jpg)
- c = V х ωalk х ρalk / m х r — β х Δt [‰]
у којој је:
- c – концентрација алкохола у крви [‰]или [g/l],
- V – волумен пића [ml],
- ωalk – удео алкохола у пићу,
- ρalk – густина етил-алкохола [g/ml],
- m – телесна маса испитаника [kg],
- r – просечан редукциони фактор – однос алкохола у крви и ткивима [l/kg],
- β – просечан елиминациони фактор, односи се на елиминацију алкохола из организма у времену [‰/h],
- Δt− период од почетка пијења до момента утврђивања алкохола [h].
За просечни редукциони фактор r и просечни елиминациони фактор β примењују се вредности које су најчешће препоручене у литератури:[6][7]
- за мушкарце: просечан редукциони фактор rm = 0,68 l/kg и просечан елиминациони фактор β = 0,15 ‰/h
- за жене: просечан редукциони фактор rž = 0,61 l/kg и просечан елиминациони фактор β = 0,17 ‰/h
Како Видмарков прорачун не узима у обзир динамику пијења, његовом применом на основу укупне количине конзумираног пића и протеклог времена добија се само теоретска (а не реална) концентрација алкохола у крви, која може бити виша или нижа од стварне. Према томе Видмарков прорачун, даје теоретску концентрацију алкохола на основу укупне количине попијеног пића, и не искључује део алкохола изгубљен евентуалним трајним ресорпцијским дефицитом, док се алкометрије заснивају на мерењу ресорбованог алкохола у одговарајућим узорцима.[8]
За квалитетније тумачење резултата Видмарковог прорачуна, поред основних података о конзумираном пићу и тјелесној маси испитаника, потребно је прибавити што више података о времену и динамици конзумирања пића и хране, здравственом стању испитаника и др., како би детерминација степена алкохолисаности била релевантна.[9]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Carpenter JA. Effects of alcohol on some psychological processes. Quarterly Journal of Studies on Alcohol. 1980;23:274.
- ^ а б Тасић, M. и М. Симић: Судскомедицински аспекти алкохолисаности, у Судска Медицина, Нови Сад (2007) стр. 157-175.
- ^ Jones, A.W.: The Relationship between Blood Alcohol Concentration (BAC) and Breath Alcohol Concentration (BrAC), A Review of the Evidence, Department of Forensic Genetics and Forensic Toxicology, National Board of Forensic Medicine, Linköping, Sweden, Department for Transport London, Road Safety Web Publication June, 15 (2010).
- ^ Simić M. Sudskomedicinski aspekti alkoholisanosti (poglavlje 9). u Tasić M, i sar. Sudska medicina.Novi Sad: Zmaj; 2007. p. 157-175
- ^ „Kako je test krvi za alkohol?”. bo.alcoruguru.ru. Приступљено 2021-01-29.
- ^ Kovačić, Z.: Toksikološka vještačenja u prometu, Ministarstvo unutarnjih poslova Republike Hrvatske, Zagreb (1993).
- ^ Gruber, E.N.: Vještačenje stupnja alkoholiziranosti, Zbornik stručnih radova alkohološkog glasnika – Priručnik, Zagreb (2003).
- ^ Haffner, H.T., M. Graw, A. Dettling, G. Schmitt, A. Schuff: Concentration dependency of the BAC/BrAC (blood alcohol concentration/breath alcohol concentration) conversion factor during the linear elimination phase. International Journal of Legal Medicine, October (2003) 276-281.
- ^ Ljilјаnа Simurdić Primjena metoda za odrđivanje koncentracije alkohola u organizmu i komparacija rezultata., Glasnik hemičara,tehnologa i ekologa Republike Srpske, 11 (2015) 56-64
Литература[уреди | уреди извор]
- Andreasson, Rune; Jones, A. Wayne: The Life and Work of Erik M. P. Widmark. In: American Journal of Forensic Medicine & Pathology. Band 17(3), September 1996, S. 177–190.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
