Видов дан
 Видов дан, број 1, 2. јануар 1865. | |
| Тип | националне теме |
|---|---|
| Формат | од бр. 132 (1868) 43 cm; од 1871. 23 cm |
| Издавач | Милош Поповић |
| Уредник | Милош Поповић |
| Оснивање | 1861. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1876. |
| Град | Београд |
Видов дан је конзервативни лист који је излазио од 1861. до 1876. године у Београду, под уредништвом Милоша Поповића.
Историјат[уреди | уреди извор]
Лист "Видов дан" је покренут у Београду 16. априла 1861. године. Излазио је три пута недељно (уторком, четвртком и суботом), а од половине 1866. године сваки дан, све до краја 1876, када је престао да се објављује, после петнаест година излажења.
О часопису[уреди | уреди извор]
Лист је издавао и уређивао Милош Поповић. Био је полузванични орган Владе Кнеза Михајла. Због конзервативног става у политици оштро су га нападали. Тематски био је богат и добро уређен. Писао је о животу у Србији, науци, књижевности.[1]
Млади либерали шездесетих година и радикално - социјалистички припадници седамдесетих, налазили су у том конзервативном листу непомирљивог противника, и можда се ни о једном српском листу није толико зла рекло колико су говорили о њему напредни листови тих година. 1866. године Јован Јовановић Змај је написао познату песму Видовдану, штампану у "Домишљану", Београд, 1874, бр. 31, стр. 482:
Ти чиста водо из каљавог врела,
Ти чегртаљко слободни` начела,
Под маском лава дипломатско шише,
Дромбуљо стара политике више!
Гласило лова, параде и смотре,
Ти дуго путо министарске лотре,
Црвеном крестом напућена ћурко,
Ти слатка, лепа, отровна печурко!
Ти ситна буво назадњачког свраба,
Преслицо прашна кукавички` баба,
Безуба слико од Кервера стара,
На златном венцу господскога литара
Неверна веро сваког господара -
Нема ти пара![2]
Цена[уреди | уреди извор]
Годишње 120 гроша, у Аустрији 14 форинти; од бр. 132 (1868) у Аустрији за годину дана 17 форинти; од 1871. у Турској и Румунији 3 дуката и 10 цв.; од бр. 43 (1876) у Србији 26 дин. и 80 пара годишње, ван Србије 38 дин. и 20 пара.
Сарадници[уреди | уреди извор]
У часопису су сарађивали Матија Бан, Вук Караџић, Стеван Верковић, Ђура Даничић, Јован Бошковић, Стојан Новаковић, Владан Ђорђевић, Димитрије Црнобарац...[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Видов дан”. digitalna.nb.rs. Приступљено 17. 11. 2020.
- ^ Скерлић, Јован (1966). Историјски преглед српске штампе 1791-1911 (Издање о педесетогодишњици смрти Јована Скерлића 1914-1964 изд.). Београд: Просвета.