Владислав Додић
| Владислав Додић | |
|---|---|
 Предратна фотографија капетана Владислава Додића | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. новембар 1909. |
| Место рођења | Краљево, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 25. мај 1943. (33 год.) |
| Место смрти | Јајинци, Недићева Србија |
| Образовање | Нижа и Виша школа Војне академије у Београду |
| Породица | |
| Рођаци | Душан Додић (отац) |
| Војна каријера | |
| Војска |  Југословенска војска Југословенска војска у отаџбини |
| Род | коњица |
| Чин | мајор |
Владислав Додић (Краљево, 8. новембар 1909 - Београд, 25. мај 1943) је био коњички капетан Југословенске војске и један од главних покретача рада Југословенске војске у Отаџбини на простору смедеревског краја.
Живот[уреди | уреди извор]
Рођен је као старији син коњичког бригадног генерала Душана Додића и Емилије (рођ. Урошевић).
Нижу школу Војне академије завршио је 1928. године. Тридесетих година 20. века завршава Вишу школу Војне академије. Службује по коњичким јединицама.
Априлски рат 1941.г. дочекао је као командант коњичког ескадрона у Коњичком пуку краљеве гарде у чину капетана I класе. Прикључује се четничком покрету Драже Михаиловића. Бори се против Немаца и комуниста. Делује у Јасеничком крају. У чин мајора унапређен је 1942.г. Немци га заробљавају у Кусатку 27. децембра 1942. г. Пребачен у логор на Бањици 24. маја, а 25. маја 1943.г. стрељан је у Јајинцима.[1]
На предлог СУБНОР-а, Президијум Народне скупштине Народне Републике Србије издао је његовој породици „Споменицу на жртве терора фашистичких окупатора и њихових слугу“ 29. новембра 1950.г.
Одликовања[уреди | уреди извор]
Орден Белог орла са мачевима IV реда (1943)[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Породично стабло Додића
- Историчар Немања Девић о књизи "Споредовање беспобедно", паланачког Професора Милије Ђорђевића
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Девић, Немања (2015). Смедеревски крај у Другом светском рату. Београд: Институт за савремену историју. стр. 167. ISBN 978-86-7403-200-8.
- ^ Тимотијевић, Милош (2015). „Звонимир Звонко Вучковић (1916-2004): Биографија, документа, сећања” (PDF). Зборник радова Народног музеја. XLV: 186—187.
