Володимир Моторни
| Володимир Моторни | |
|---|---|
 Фотографија В. Моторног | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Володимир Андријович Моторни |
| Датум рођења | 4. јун 1929.[1] |
| Место рођења | Харков, Украјинска ССР, СССР |
| Датум смрти | 5. јун 2015. (86 год.)[1] |
| Место смрти | Лавов, Украјина |
| Образовање | Универзитет у Лавову |
| Научни рад | |
| Поље | славистика |
Володимир Андријович Моторни (укр. Володимир Андрійович Моторний; Харков, 4. јун 1929 — Лавов, 5. јун 2015) био је совјетски, украјински слависта. Доктор филолошких наука, професор Лавовског универзитета.
Биографија[уреди | уреди извор]
Володимир Моторни потицао је од слободско-черкашких козака.[2] Године 1937. почео је школовање у родном Харкову. Током Другог светског рата заједно с мајком и сестром живео је у Казахстану.[1] Године 1944. заједно с породицом вратио се у Харков. Године 1945. преселио се у Лавов, где је завршио средњу школу. Године 1947. уписао је Лавовски универзитет, где на одсеку за славистику студирао чешки језик и књижевност. Дипломирао је 1952. године, након чега је неко време радио као лаборант на катедри за историју западних и јужних Словена. Од 1954. године студирао је на постдипломским студијама.[3] Његов учитељ је био научник И. Свенцицки. Године 1967. одбранио је кандидатску дисертацију на тему „Стваралштво Т. Сватоплука”. 1970-х година радио је у амбасади Совјетског Савеза у Чехословачкој. Био је секретар Лавовског одељења Друштва пријатељства са Чехословачком.[2] Године 1991. добио је звање професора.[4]
Научни интереси: историја чешке књижевности 19. и 20. века, бугарска књижевност 20. века, пољска и лужичкосрпска књижевност, украјинско-словенске књижевне везе.[5] Аутор је преко 400 научних радова, укључујући монографије, уџбенике, чланке. Био је члан редакцијског одбора збирака „Проблеми слов’янознавства”, „Питання сорабістики” и Studia Slovakistica.[6] Објављивао радови на украјинском, руском, белоруском, лужичкосрпском, чешком, немачком, пољском и бугарском језику. Заједно са К. Трофимовичем је написао радови: „Нариси серболужицької літератури” и „Серболужицкая литература. История. Современность. Взаимосвязи”.[7] Добио је књижевне награде — Незвала и Нојмана (Чешка) и „Домовине” (Немачка).[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Володимир Андрійович Моторний. Бібліографічний покажчик. Львів: ЛДУ ім. Івана Франка. 1999. стр. 9.
- ^ а б На пошану ювіляра — професора Володимира Андријовича Моторного. Хроніка. 2014. стр. 421.
- ^ Володимир Андрійович Моторний. Бібліографічний покажчик. Львів: ЛДУ ім. Івана Франка. 1999. стр. 10.
- ^ „Моторний Володимир Андрійович”. // oralhistory.lnu.edu.ua. Архивирано из оригинала 08. 06. 2019. г. Приступљено 8. 6. 2019.
- ^ Володимир Андрійович Моторний. Бібліографічний покажчик. Львів: ЛДУ ім. Івана Франка. 1999. стр. 11.
- ^ На пошану ювіляра — професора Володимира Андријовича Моторного. Хроніка. 2014. стр. 422.
- ^ Володимир Андрійович Моторний. Бібліографічний покажчик. Львів: ЛДУ ім. Івана Франка. 1999. стр. 14.
- ^ Володимир Андрійович Моторний. Бібліографічний покажчик. Львів: ЛДУ ім. Івана Франка. 1999. стр. 10—11.
Литература[уреди | уреди извор]
- Володимир Андрійович Моторний. Бібліографічний покажчик. Львів: ЛДУ ім. Івана Франка. 1999.