Војислав Роглић
| Војислав Роглић | |
|---|---|
 Капелник оркестра Краљеве - гарде-акварле Жоржа Скота из 1929. године. Фонд краљевског двора, збирка Дворског комплекса на Дедињу | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Војислав Роглић |
| Датум рођења | 1882. |
| Место рођења | Крагујевац, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 9. јануар 1940. (47 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Војислав Роглић (1882 —1940) био је тамбур-мажор, капелник оркестра Краљеве гарде.
Биографија[уреди | уреди извор]
Војислав Воја Роглић рођен је у Крагујевцу 1882. године. Завршио је Подофицирску војну школу. Био је наредник-водник, тамбур мажор (заповједник добошара)- чин у војсци. Од 27. октобра 1900. године је у свијету музике. Дио задатака Станислава Биничког, због његових обавеза и школовања, преузео је Воја Ролгић и постављен је за капелника у оркестру Краљеве гарде. (Београдски лист „Време“ биљежи тридесетогодишњицу његовог рада у војној музици 16. октобра 1930. године.):
| „ | Нема Београђанина коме није пала у очи крупна, маркантна фигура кад иде испред музике Краљеве гарде, за време смене дворске страже...“ | ” |
Београдски лист „Време“ од 10.10.1929. у чланку о војним маневрима војске Краљевине Југославије између Београда и Ваљева о Војиславу Роглићу и оркестру Краљеве гарде пише:[1]
| „ | Парадно стоји за једним плотом ... крупни Роглић и маше огромном штапином ... и трубе задуваше, добоши загрмеше, зацикта флаута. Пролазе пукови као зелени таласи“ [2] | ” |
Пензионисан је 28. фебруара 1931. године[3]
Преминуо је 9. јануара 1940. године. у Београду гдје је и сахрањен на Новом Гробљу, 11. јануара 1940. године. [4]
Одликовања[уреди | уреди извор]
Одликован је Краљевски орденом Светог Саве V реда.[5]