Пређи на садржај

Вјекослава Хуљић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вјекослава Хуљић
Име по рођењуВјекослава Толић
Датум рођења(1963-03-27)27. март 1963. (61 год.)
Место рођењаТомиславград, ФНР Југославија
УниверзитетСвеучилиште у Сплиту
СупружникТончи Хуљић (в. 1987)
ДецаИван и Хана
РодбинаПетар Грашо (зет)

Вјекослава Хуљић (девојачки Толић; рођена 27. марта 1963) је хрватска списатељица. Рођена је у Дувну, а одрасла у Сплиту, Хуљићева се показала као успешан текстописац са неколико хитова хрватске групе Магазин. Сматра се једном од најпродуктивнијих и најуспешнијих хрватских писаца и текстописаца, а најпознатија је по сарадњи са супругом и музичарем Тончијем Хуљићем.[1]

Њено стваралаштво је популарно и код младих и код старијих. [2] Хуљићева је у периоду своје каријере написала више од 600 песама, од којих су многе постале најпродаванији синглови извођача за које су писали, пре свега Магазина, Јелене Розге, Дорис Драговић, Минее, Петра Граша и Данијеле Мартиновић. Њени најновији радови са Тончијем Хуљићем и Мадре Бадеса бендом укључују писање позајмљеницама далматинског језика.

Биографија[уреди | уреди извор]

Хуљић је рођена као Вјекослава Толић 1963. године у Дувну од мајке Иве Толић, из Кола, и оца Бранка Толића, адвоката из Имотског.[3] [4] Хуљић је средња од три сестре. [4] У детињству се са родитељима преселила у Сплит. Током детињства, Вјекослава Хуљић је једанаест година похађала часове клавира.[2] Поред тога, са својим сестрама је изводила песме италијанског кантаутора Серђа Ендрига пред родитељима. [5]

Хуљићева је похађала Основну школу Братство и јединство у Сплиту. Као веома уздржано и стидљиво дете, њена породица није знала да ли ће се прилагодити комуникацији у школи. Хуљићева је у младости студирала право на Свеучилишту у Сплиту.[6] Радила је само четири године као судијски приправник пре него што је прешла на књижевни правац са песмама, романима и писањем песама.

Каријера писања песама[уреди | уреди извор]

Хуљић је 1981. дебитовала на годишњем Загребфесту са песмом „Не брини ништа“. Своју кантауторску каријеру наставила је са неколико песама са албума Магазина који је тада још увек настајао као бенд. Два највећа хита које је написала за бенд док је Љиљана Николовска још била певачица су „Рано раније“, „Балканска улица“ и „Љубе се добри, лоши, зли“. На неколико ранијих песама Магазина радила је и са српском текстописцем Марином Туцаковић.[5] 1991. године, када је Николовска напуштала групу, наследила ју је Данијела Мартиновић; Хуљићева је написала неколико највећих хитова које је певала у групи, међу којима су „Да ми те заљубит у мене (Старимо душо)”, „Чари” и „Тишина” који су сви уврштени на албум Да ми те заљубит у мене (1991.). Када је Мартиновићева кренула у соло каријеру, Хуљић је био и један од главних текстописаца њених песама „Зовем те ја” (1996) и „Да је слађе заспати” (1998).[5] Такође је текстописац многих врхунских синглова које је аранжирао и продуцирао њен супруг Тончи Хуљић, музичар и продуцент. [6]

Писање збирки песама и романа[уреди | уреди извор]

Као писац се појавила 1986. године, када је објавила своју прву збирку песама под називом Јутрооки. Након тога објавила је и неколико књига и романа за децу. Године 2020. добила је награду Анто Гардаш за роман Мој Титаник не тоне. [7] Вјекослава Хуљић је 2022. године представила своју четрнаесту књигу под називом La Petite Marie у издању Вечерњег листа. Радња књиге, која се дешава у Сплиту и Паризу, врти се око породичног живота и потраге за идентитетом и коренима. По објављивању, књига је описана као ауторово „најзрелије дело до сада“. [8]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Вјекослава Хуљић је добила два Златна пера у категорији Најбољи млади књижевни уметник у основној школи.[2]

Вјекослава Хуљић се 1987. године удала за Тончија Хуљића са којим има двоје деце Ивана и Хану Хуљић.[2] Њих двоје су се упознали када су имали 18 година на концерту на којем је Тончи свирао клавир; излазили су седам до осам година пре него што су се венчали када је Вјекослава имала 26 година. [9] Упркос њиховој широкој популарности у Хрватској и ширем региону Балкана, њих двоје су своје животе држали приватним и далеко од медија. [10]

Литерарни рад[уреди | уреди извор]

  • Јутрооки, збирка песама (1986)
  • Чампро, збирка бајки (2000)
  • Максове шумотворине, роман (2002)
  • Очи у очи с небом, роман (2003)
  • Лонац за чаролије, збирка прича (2007)
  • Мој тата је луд за мном, роман (2011)
  • Моја бака има дечка, роман (2013)
  • Моја сестра је мрак, роман (2015)
  • Моји мисле да ја лажем, роман (2016)
  • Моје љето с Пикасом, роман за децу (2018)
  • Мој Титаник не тон, роман (2019)
  • La Petite Marie (2022)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Uspješne autorice: Vjekoslava Huljić najproduktivnija, Severina najpopularnija u inozemstvu” [Successful authors: Vjekoslava Huljić Is the Most Productive, Severina Is the Most Popular Abroad] (на језику: хрватски). Zamr.hr. 26. 4. 2018. Приступљено 1. 9. 2022. 
  2. ^ а б в г 5.com s Danielom - Vjekoslava i Tonči Huljić (на језику: хрватски). Hrvatska radiotelevizija. 14. 2. 2022. Приступљено 30. 7. 2022. 
  3. ^ „Vjekoslava Huljić, kćer majke Duvanjke, na promociji otkrila poantu pisanja romana”. Tomislav News. 17. 5. 2018. Приступљено 23. 5. 2022. 
  4. ^ а б Toljić, Dolores (14. 5. 2019). „Vjekoslava Huljić nas je primila doma: Tonči ne kuha, ne ide u spizu, ne plaća račune, ali bih ga uvijek izabrala; Najdivniji je otac, a kad je Hanu vidio s dečkom doživio je šok!”. Slobodna Dalmacija (на језику: хрватски). Приступљено 31. 7. 2022. 
  5. ^ а б в Volarić, Toni (21. 4. 2022). „Vjekoslava Huljić o velikoj obiteljskoj sreći i unuci koja stiže: 'Sad još više želim pisati bajke, priče i pjesme. Imat će ih tko čitati'”. Večernji list (на језику: хрватски). Приступљено 1. 9. 2022. 
  6. ^ а б „Vjekoslava Huljić: Pitanje je što je pjesnik htio reći” (на језику: хрватски). Gloria.hr. 17. 4. 2013. Приступљено 23. 5. 2022. 
  7. ^ Morić, Danijela-Ana (22. 5. 2020). „Vjekoslava Huljić dobila još jedno priznanje: 'Nikad nisam pisala za nagrade, pisanje je moj životni hobi, ljubav, posao'”. Tportal.hr. Приступљено 23. 5. 2022. 
  8. ^ „Vjekoslava Huljić na Interliberu predstavila novu knjigu: Za unuku Albu već smišljam priče i uspavanke”. Večernji list. 9. 11. 2022. Приступљено 25. 11. 2022. 
  9. ^ Mileusnić, Jelena (2. 2. 2022). „'Tražio Sam Je Godinu I Pol': Tonči se u Vjekoslavu zaljubio sa 18 godina, ali nije mu bilo lako doći do nje” (на језику: хрватски). Story.hr. Приступљено 1. 9. 2022. 
  10. ^ Bosančić, Mislav (8. 10. 2021). „Dok se o Ljubavima Njihove Djece Samo NagaĐa: Tonči je Vjekoslavu ugledao na posebnom mjestu kad je imala 16 godina”. Story.hr. Приступљено 31. 7. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вјекослава_Хуљић&oldid=26846618”