Вјекослав Пасковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вјекослав Пасковић
Вјекослав Пасковић (3) на ЕП 2010. у Загребу
Лични подаци
Датум рођења (1985-03-23)23. март 1985.(39 год.)
Место рођења Тиват, СФР Југославија
Држављанство  Црна Гора
Висина 180 cm
Играчке информације
Позиција лијево крило
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
2002—2009
2009—2011
2011—2012
2012—
Црна Гора Приморац
Црна Гора Будва
Италија Посилипо
Турска Галатасарај
Репрезентативна каријера
2002—2006
2006—
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора
Црна Гора Црна Гора

Вјекослав Пасковић (Тиват, 23. март 1985) црногорски је ватерполиста који наступа за истанбулски Галатасарај и репрезентацију Црне Горе.[1]

Познат је као изузетно брз пливач, чиме својим екипама често омогућава развијање и ефектну завршницу контранапада.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Приморац (1998 — 2009)[уреди | уреди извор]

Ватерполом је почео да се бави још док је био у основној школи, а већ као тринаестогодишњак је, на препоруку дотадашњег тренера Костића, прешао у которски Приморац. Прошао је све млађе категорије и у седамнаестој години дебитовао за први тим, под руководством Зорана Масловара. Био је члан екипе која је освојила Куп СР Југославије (2002/03), а његово име се налази и на списку играча који су Приморцу донијели двије титуле првака Црне Горе (2006/07, 2007/08) и, најважнији од свих, трофеј побједника Евролиге (2008/09). Вјеко је био други стријелац овог такмичења, а добио је и признање за најбољег спортисту Црне Горе у 2009. години.

Финансијске потешкоће са којима се тадашњи европски првак суочавао натјерали су Пасковића на размишљање о промјени средине. Нова дестинација била је - Будва.

Будва (2009 — 2011)[уреди | уреди извор]

Будвани су тих година доводили одличне играче, не скривајући амбицију да загосподаре црногорским ватерполом и постану конкурентни на европском нивоу. Посебно ривалство развијало се управо између њих и Приморца. Нетрпељивост је досегла врхунац почетком 2011. када је Будви додијељен Куп Црне Горе, након много перипетија око тога да ли је Дарко Бргуљан, дојучерашњи првотимац Приморца, имао право наступа у финалу поменутог такмичења. До краја сезоне, Будвани су освојили и титулу првака Црне Горе, а стигли су и до полуфинала Евролиге. Пасковић се и у овој средини показао као један од важнијих играча. На љето је, ипак, напустио Будву и потписао за напуљски Посилипо.[2]

Посилипо (2011 — 2012)[уреди | уреди извор]

Славни напуљски тим је већ неколико година био у сјенци моћног Про Река и надао се да ће успјети да се умијеша у борбу за трофеје. Регуларни дио сезоне су завршили на петом мјесту, стигли су до полуфинала плеј-офа, али се показало да не могу да парирају Ђеновљанима (7-12, 5-9). Након само једне сезоне проведене у Напуљу, Пасковић је промијенио клупске боје, прихвативши уносну понуду истанбулског Галатасараја.[3]

Галатасарај (2012 — )[уреди | уреди извор]

Галатасарај је најтрофејнији турски клуб, али је чињеница да Турци - ни клупски, ни репрезентативно - нијесу били нарочито конкурентни у континенталним оквирима. Газде црвено-жутих су одлучиле да свој тим учине моћним, па су почели да доводе афирмисане играче из Европе. Један од њих био је и Вјекослав Пасковић, који се, за четири сезоне боравка у Истанбулу, окитио трима титулама првака Турске, али у Лиги шампиона, ако се изузме пласман у четвртфинале у сезони 2012/13, очекивани успјех изостаје.

Клупски трофеји:[уреди | уреди извор]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

СР Југославија/Србија и Црна Гора (2002 — 2006)[уреди | уреди извор]

Вјекослав Пасковић никада није играо за најбољи тим Србије и Црне Горе, али је био стандардан у млађим категоријама, као и у "Б" тимовима који су наступали на мање важним такмичењима.

Са јуниорском репрезентацијом СР Југославије/Србије и Црне Горе је био вишеструки европски (Бари 2002, Истанбул 2003, Малта 2004) и свјетски (Напуљ 2003, Мар дел Плата 2005) првак.

Такође, са "Б" тимом је освојио златну медаљу на Универзијади (Измир 2005), бронзану медаљу на Медитеранским играма (Алмерија 2005) и четврто мјесто у Свјетској лиги (Лонг Бич 2003).

Црна Гора (2006 — )[уреди | уреди извор]

Након осамостаљења Црне Горе, створен је национални ватерполо тим, а Пасковић је његов члан пуних девет година. Пропустио је свега три такмичења - Свјетску лигу 2009. и 2011.[4] те Свјетско првенство 2011. године - и то због повреде.[5]

Са црвеним ајкулама је освојио неколико медаља:

Црногорска репрезентација је три пута завршавала као четвртопласирана: на Олимпијским играма 2008. и 2012. те на Европском првенству 2014.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Интервју са Вјекославом Пасковићем”. portalanalitika.me. Приступљено 6. 1. 2016. [мртва веза]
  2. ^ „Guidaldi al veleno, arriva Paskovic”. posillipowaterpolo.com. Архивирано из оригинала 01. 04. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2016. 
  3. ^ „Galatasaray Paskovic ile imzaladı”. ntvspor.net. Приступљено 6. 1. 2016. 
  4. ^ „Ивовић, Злоковић и Пасковић прескачу Фиренцу”. vijesti.me. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2016. 
  5. ^ „Злоковић и Пасковић прескачу и Шангај”. vijesti.me. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]