Пређи на садржај

Георг Нојман

С Википедије, слободне енциклопедије
Микрофон У87

Георг Нојман (нем. Georg Neumann; Gesellschaft mit beschränkter Haftung — GmbH) јесте компанија која је основана 1928. године и лоцирана у Берлину, Немачка. Она је произвођач професионалних микрофона за снимање. Њихови најпознатији производи су кондензаторски микрофони који се користе у сврхе снимања, емитовања, живих наступа и у остале сврхе музичке продукције. Неколико деценија Нојман је био водећи произвођач резаних стругова за грамофоне[1], а чак се и неко време опробао у производњи аудио миксета[2].

Нојман струг за грамофон

Историја[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Први производ компаније је ЦМВ3, први у свету комерцијално доступан кондензаторски микрофон. То је био прилично велик (40цм висок, пречник 9цм) микрофон са неколико изменјивих глава које пружају различите карактеристике усмерености. Због свог облика и величине, овај микрофон је био познат као ”Нојман боца”. Често се види на историјским фотографијама јавних догађаја у Немачкој током преиода Другог светског рата.

Фабрика је била бомбардована од стране савезника у новембру 1943. године. Џорџ је преселио своју компанију у мали град Гефел у Тирингији и обновио производњу почетком наредне године. На крају рата, Тирингија је пала под совјетску контролу а компанија је постала јавно власништво источне Немачке. Након поновног уједињења Немачке компанија постаје познта као Микротек Гефел (Microtech Gefell)[3].

У међувремену, Џорџ Нојман поново оснива своју компанију као ”Георге Неуманн ГмбХ” (Georg Neumann GmbH) у једном од савезничких сектора Берлина и 1949. године почиње производњу новог модела микрофона, У47[4], са М7 капсулом од ранијег модела ЦMВ3. Овај микрофон је био један од првих кондензаторских микрофона који је широко прихваћен у индустији широм света.

Послератни период[уреди | уреди извор]

Други важни микрофони које уводи Нојман непосредно после ратног периода су М49 и М50, оба базирана на дизајну и истраживању НВДР у Немачкој. М49 је користио М7 капсулу чија се карактеристика усмерености контролисала даљински, и био је први микрофон који је нудио такву опцију. Компанија је такође производила опрему за мерење из области електроакустике, укључујући и калибрисане мерне микрофоне и снимаче графикона.

У периоду од 1953. до 1956. Нојман уводи низ малих кондензаторских микрофона ( КМ53, 54 и 56), намењени снимању на телевизији. Године 1957. уводи ЦМ2, што је у суштини пар КМ56 микрофона у једном телу, конструисан тако да се њихова усмереност може даљински контролисати. ЦМ2 је био први стерео микрофон на свету.

Крај педесетих[уреди | уреди извор]

Нојман У47

Кајем 1950-их произвођач лампи за микрофоне У47 и У48 прекида сарадњу са Нојманом, па Нојман бива приморан да нађе наследника. Одлучују да у једном микрофону понуде сва три типа карактеристике усмерености. У међувремену почиње ”Rock'n'roll” ера, и развија се потреба за уснимавање гласног певања. Када се користе У47 и У48 резултат звучи неприхваљиво грубо, стога се за снимање оваквих вокала патентирао У67 који је имао мању осетљивост на високе фреквенције, па су вокали звучали пријатније.

Шездесете[уреди | уреди извор]

Neumann U87

Године 1964. Нојман развија малу кардиоидну капсулу са знатно побољшаном линеарношћу, коју користи у микрофонима КМ64 и У64. Године 1965. Нојман уводи Солид Стејт (Solid State) микрофоне. Први модел је КТМ, касније следи ”ФЕТ70” серију - транзисторске верзије[5] малих кардиоидних, омнидирекционих, хиперкардиоидних микрофона, као и У77 - транзисторску верзију У67. Ова серија користи 12V А-Б напајање, што је било компатибилно за тадашње студије.

Године 1966. Нојман је прилагодио ”Фантомско напајање”, метод који је коришћен годинама у појединим телефонским системима. Овај компатибилан метод омогућио је да цевни, транзисторски, и динамички микрофони буду повезани на исто напајање. На крају Фет 87 серија прераста у више модела од којих су неки још увек у производњи од 2014. године (У87, У89, КМП81, КМП82, и УСМ69).

Осамдесете до данас[уреди | уреди извор]

Године 1983. Нојман уводи микрофон са балансираним излазом али без излазног трансформатора, почевши од модела ТЛМ170. На крају, Фет 100 ”безтрансформаторска” серија је проширена на КМ100 серију малих микрофона ( са седам различитих активних капсула, за различите карактеристике усмерености). То су ТЛМ193. ТЛМ170, КМ180, ТЛМ103, ТЛА127, и ТЛМ 149. Почев од 1995. компанија уводи низ цевних микрофона без излазног трансформатора, а то су: мулти патерн М 149 Тубе, кардиоидни М 147 Тубе, и омнидирекционални М 150 Тубе Године 2003. Нојман представља њихов први микрофон са уграђеним аналого-дигиталним конвертером : Д-01. У 2006-ој је наступила дигитална серија микрофона са модуларним малим дијафрагмама КМ-Д базираних на КМ 100/180 серији.

Године 2005. Нојман почиње производњу њихових првих динамичких микрофона- БЦМ 705, за потребе бродкастинга.

Године 1991. Нојман је купио фирму "Sennheiser Electronics GmbH", а производња Нојман микрофона је премештена у новоизграђену ниво 100 стерилну фабрику у Ведемарку, у близини Хановера.

Компанија је одржала своје званично седиште у Берлину.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]