Горња Сабанта
Горња Сабанта | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Шумадијски |
Град | Крагујевац |
Становништво | |
— 2011. | 748 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 56′ 30″ С; 21° 00′ 17″ И / 43.9417° С; 21.0047° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 335 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 34206 |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | KG |
Горња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 748 становника. Насеље је основано 1705. године. Под њивама се налази 795,11 ha, воћњацима 129,16 ha, виноградима 10,36 ha, ливадама 58,49 ha, пашњацима 42,39 ha док остало земљиште заузима 2,55 ha.
Историја[уреди | уреди извор]
До Другог српског устанка Горња Сабанта се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Горња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Овде се налази Црква Свете Марине у Горњој Сабанти.
Делови насеља[уреди | уреди извор]
Орашје, Прњавор, Равнишка Мала, Ровине и Средња Мала.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Горња Сабанта живи 718 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (43,5 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 274 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
Горња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 31 | 37 | 38 | 42 | 42 | 42 | 44 | 44 | 43 | 42 | 43 | 43 | |
Пореске главе* | - | 45 | 47 | 45 | 45 | 45 | 49 | 48 | 45 | 45 | 48 | 46 | |
Арачке главе** | 80 | 102 | 106 | 105 | 107 | 111 | 116 | 118 | 119 | 122 | 121 | 120 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
м | ж |
|||
? | 3 | 4 | ||
80+ | 7 | 21 | ||
75—79 | 18 | 20 | ||
70—74 | 27 | 43 | ||
65—69 | 44 | 43 | ||
60—64 | 28 | 28 | ||
55—59 | 26 | 24 | ||
50—54 | 27 | 30 | ||
45—49 | 38 | 40 | ||
40—44 | 28 | 26 | ||
35—39 | 15 | 15 | ||
30—34 | 20 | 17 | ||
25—29 | 26 | 19 | ||
20—24 | 37 | 25 | ||
15—19 | 24 | 16 | ||
10—14 | 12 | 17 | ||
5—9 | 21 | 16 | ||
0—4 | 18 | 16 | ||
Просек : | 43,5 | 47,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 368 | 99 | 244 | 16 | 8 | 1 |
Женски | 371 | 43 | 240 | 78 | 7 | 3 |
УКУПНО | 739 | 142 | 484 | 94 | 15 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 165 | 49 | 0 | 0 | 54 |
Женски | 104 | 44 | 0 | 0 | 22 |
УКУПНО | 269 | 93 | 0 | 0 | 76 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 10 | 8 | 20 | 0 | 5 |
Женски | 0 | 1 | 19 | 0 | 1 |
УКУПНО | 10 | 9 | 39 | 0 | 6 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 4 | 4 | 5 |
Женски | 1 | 1 | 1 | 6 | 5 |
УКУПНО | 1 | 1 | 5 | 10 | 10 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 5 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.