Гојазни феминизам
Гојазни феминизам (енгл. fat feminism) или гојазно-позитивни феминизам (енгл. fat-positive feminism) струја је унутар феминизма чији заговорници тврде да су гојазне жене предмет друштвене дискриминације и самим тим у неравноправном положају у смислу образовања и запошљавања и залажу се за равноправан третман свих жена без обзира на телесну масу. Покрет је настао 1970-их, у доба феминизма другог таласа, али је тек недавно постао шире прихваћен, слично као и покрет за прихватање гојазности.[1]
Чест предмет напада заговорника гојазног феминизма јест тзв. „идеал“ женске фигуре кога агресивно промовишу масовни медији, а поготово модна индустрија са супермоделима који имају 23% мање телесне масе од просечне жене, а чију фигуру има само 5% женске популације.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Willett 2010, стр. 114.
- ^ Fox, Kate (1997). „Mirror, mirror - A summary of research findings on body image”. Sirc.org. Архивирано из оригинала 12. 11. 2013. г. Приступљено 21. 11. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Willett, Julie (2010). TheAmerican Beauty Industry Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 114. ISBN 978-0-313-35949-1. Архивирано из оригинала 21. 11. 2013. г.