Грабов вргањ
| Грабов вргањ | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. griseum
|
| Биномно име | |
| Leccinum griseum (Quél.) Singer 1966
| |
| Синоними | |
Грабов вргањ (лат. Leccinum carpini; Leccinum griseum) још познат као Грабов дјед је веома јестива гљива пријатног укуса. Веома је честа гљива у нашим крајевима, поготово у белогоричним шумама и на мрачнијим и влажним местима. Расте у периоду од јуна до октобра и новембра.[3]
Клобук[уреди | уреди извор]
Клобук грабовог вргња је величине од 3 до 12 или 15 cm, облика полулопте или звона, није спљоштен нити заравњен. Кожица је веома сува, наборана. Клобук је смеђе боје у различитим нијансама.[3]
Цјевчице[уреди | уреди извор]
Цевчице грабавог вргња имај у себи удубљен канал око струка. Дуге су 15-35 милиметара. Беличасте су боје која полако прелази у сиву. На пререзу оне су љубичасто-сиве. Код старијих гљива, цевчице испуцају.[3]
Поре[уреди | уреди извор]
Поре грабовог вргња су ситније, величине око 0,5 милиметара. Облик пора је округласт или мало угласт.[3]
Отрусина[уреди | уреди извор]
Отрусина грабовог вргња је боје цигартете.[3]
Стручак[уреди | уреди извор]
Стручак грабовог вргња је величине од 4,5 до 15 cm и од 0,5 до 3,5 cm. Стручак је витак или дебео, у подножју сужен, жућкасте боје.[3]
Месо[уреди | уреди извор]
Месо грабовог вргња је веома танко, пријатног укуса и пикантног мириса, као и остале јестиве гљиве.[3]
Хемијске реакције[уреди | уреди извор]
Грабов вргањ делује на KOH.
Микроскопија[уреди | уреди извор]
Споре грабовог вргња су смеђе боје са вакуолама, 12-21/5-7,3 mi. Cuticula је састављена од ланаца величине 10-30 mi.[3]
Сличне врсте[уреди | уреди извор]
Врста слична грабовом вргњу је брезин вргањ (лат. Leccinum scabrum).[3]
