Григорије Јовановић
| Григорије Јовановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1816. |
| Место рођења | Сремски Карловци,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 6. фебруар 1859. (42/43 год.) |
| Место смрти | Сремски Карловци, Аустријско царство |
Григорије Глиша Јовановић (Сремски Карловци, 1816 — Сремски Карловци, 6. фебруар 1859) био је српски професор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Породица[уреди | уреди извор]
Отац Гаврило био је угледни карловачки грађанин, имао је два сина и четири кћери.[1]
Образовање[уреди | уреди извор]
Гимназију и богословију похађао је у Карловцима. Студије је започео у Пешти. Потом прелази у Пожун, где је годину дана слушао филозофију (1836/37). Високо образовање окончао је у Кечкемету, где је завршио право.[1]
Карловачка гимназија[уреди | уреди извор]
Пошто је положио конкурсни испит у конзисторији примљен је 1843. за професора гимназије у Карловцима, и ту је провео цео радни век. Предавао је словенски и немачки језик и природне науке. Добро је познавао и латински. Изабран је за првог професора српског језика у гимназији, пошто је 1847. издвојен као посебан предмет. Будући да није било уџбеника саставио је скрипте које су и после његове смрти употребљаване као уџбеници.
Као угледни грађанин представљао је Сремскокарловачку архидијецезу на Мајској скупштини 1848. и учествовао у проглашењу архиепископа и митрополита Јосифа Рајачића за патријарха, као и у проглашењу Српског војводства.[1]
Смрт[уреди | уреди извор]
Умро је од богиња убрзо након смрти брата Марка. Са супругом Христином (рођ. Симеоновић) није имао деце. Карловачкој гимназији приложио је 70 форинти сребра.[1]