Пређи на садржај

Даи-доро

С Википедије, слободне енциклопедије
Даи-доро - камена светиљка: а.- чи (земља), b.- суи (вода), c.- ка (ватра), d.- фу (ваздух) и e.- ку (празнина или дух) (Gradina Japoneza, Grădina Botanică „Alexandru Borza” Cluj-Napoca).

Даи-доро (台灯籠) су традиционалне јапанске камене светиљке (лантерне) које датирају из Нара и Хеиан епохе. Првобитно су биле само у будистичким храмовима, где су, постављене у низу, означавале прилаз храму, али у Хеиан епохи почињу да се користе и у шинтоистичким храмовима. Према традицији, током Момојама епохе светиљке су почели да постављају први велики мастери чаја и у чајним вртовима, да би касније биле постављане као декорација у више мање свим вртовима. У свом потпуном и оригиналном облику даи-доро, као и пагода, представља пет елемената будистичке космологије. Део који додирује земљу је чи и представља земљу; део изнад је суи (вода); следи ка (ватра) представљена делом у коме је светло и горња два сегмента су ваздух (фу) и ку (празнина или дух). Сегменти изражавају идеју да се, после смрти, физичко тело враћа својој оригиналној елементарној форми.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. . Београд. ISBN 978-86-7299-227-4.