Данил Влаховић
Данил Влаховић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1740. |
| Место рођења | Чуруг |
| Датум смрти | 1822. |
| Место смрти | Ватра Дорнеј |
Данил (световно Димитрије Влаховић; Чуруг, око 1740[1] — бања Дорна, 20. август 1822) био је српски калуђер, намесник ковиљски, професор богословије у Сучави и епископ буковински у Черновици
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Чуругу у Бачкој, крштен као Димитрије.[2] У родном селу је био парох 1764—1768. године. Замонашио се у манастиру Ковиљу.
Јеромонах Влаховић је постао економ бачког манастира Ковиља у Бачкој фебруара 1780. године. Касније је он и намесник до 1786. године[3] када је на позив буковинског епископа Херескула позван у Сучаву. Био је први Србин предавач и управитељ Православне богословије у Сучави,[4] до 1789. године. Био је веома успешан професор примењујући Рајићев учевни метод. Од октобра 1788. године помоћници су му на богословији: син Петар Влаховић (пре тога мирски свештеник у Петровом Селу) и извесни Георгије Поповић. Влаховић је био веома цењен од Молдаваца, а то се види и по захтеву Конзисторије која је 23. априла 1788. године тражила од државне власти, да му се повећа плата и да чин архимандрита. Имао је тада 33 ученика, које је квалитетно спремао за испит.
По смрти епископа Доситеја Хирескула изабран је 25. априла 1789. године за епископа буковинског[5] са седиштем у Черновици. Ту је следеће 1790. године пренео богословију и уредио је у владичанском двору. Богословију је укинула државна власт 16. августа 1816. године.
Био је велики реорганизатор своје епархије.[6] Учествовао је на Темишварском црквено-народном сабору 1790. године.