Димитрије Анђео Дука
| Димитрије Анђео Дука | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Димитрије Анђео Комнин Дука |
| Датум рођења | око 1220. |
| Место рођења | Епирска деспотовина |
| Датум смрти | после 1246. |
| Место смрти | тврђава Лентијана у Битинији, Никејско царство |
| Породица | |
| Родитељи | Теодор Комнин Дука Марија Петралифена |
| Династија | Комнини, Дуке, Династија Анђела |
| деспот Солуна | |
| Период | 1244-1246 |
| Претходник | Јован Комнин Дука |
| Наследник | нема |
Димитрије Анђео Дука (грчки: Δημήτριος Ἀγγελοδούκας; умро после 1246) је био солунски деспот од 1244. до 1246. године, као вазал никејског цара.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је око 1220. године. Био је син епирског деспота и солунског цара Теодора Комнина Дуке и Марије Петралифене.[1][2] Такође је био праунук византијског цара Алексија I Комнина (1081-1118) и царице Ирине Дукине, као и рођак цара Исака II Анђела (1185-1195, 1203-1204) и Алексија III Анђела (1195-1203), водећи порекло од Константина Анђела, родоначелника византијске царске династије.[3] Презиме "Анђео" понео је како би се повезао са византијском царском породицом која је била племенитијег порекла од Дука и Комнина.[4][5] Димитрије је користио презиме "Анђео Дука", каквим га у изворима срећемо 25. септембра 1244. године.[6]
Димитријев отац Теодор владао је Епирском деспотовином од 1215. године. Теодор је 1224. године освојио Краљевство Солун и основао Солунско царство, које је било један од носилаца наследних права срушеног Византијског царства, насупрот Никејском царству формираном у Малој Азији.[7][8] Теодор је у наредним годинама покушао ослободити Цариград од латинске власти. Његове акције окончане су битком код Клокотнице у којој је заробљен и ослепљен од стране бугарског цара Јована Асена II.[9][10] Теодорово царство се урушило, а већи делови Тракије, Македоније и Албаније дошли су под управу Бугара.[11][12] Теодоров брат Манојло успео је да се спаси погибије код Клокотнице и преузме власт у Солуну, где је владао као вазал Јована Асена II.[13][14]
Када се Теодорова ћерка Ирина удала за Јована Асена 1237. године, он је пуштен из заробљеништва. Теодор је дошао у Солун и свргао свог брата Манојла.[15][16] Међутим, будући да је био слеп, поставио је на престо свога старијег сина Јована.[17][18] Никејски цар Јован III Ватац, користећи се слабошћу Бугарског царства након смрти Јована Асена, покренуо је 1244. године поход против Солуна, приморавши Јована да прихвати његово сизеренство и царску титулу. Солунски владар добио је титулу деспота.[17][18][19]
Теодор се повукао у Водену. Јован је умро 1244. године, а наследио га је брат Димитрије (пре 25. септембра 1244. године).[20][21] Јован Ватац је доделио титулу деспота новом солунском владару. Димитрије није уживао подршку солунске властеле која је покушавала да се побуни и свргне га са престола.[22] Властели није одговарала Димитријева провизантијска политика. Димитријев положај се погоршао 1246. године, када је Ватац покренуо још један поход ка Европи. Три месеца он је нападао Тракију и подвргао већи део Македоније под своју власт. Солунски побуњеници обратили су му се за помоћ, нудећи му Солун без борбе, уколико свргне Димитрија.[23] Ватацова војска дошла је пред град и приморала Димитрија да се склони у цитаделу. Ирина се заложила да јој брат не буде погубљен, али је Солун прешао под власт никејског цара. На чело града постављен је Андроник Палеолог.[22] Димитрије се склонио у тврђаву Лентијану у Битинију, где је највероватније и умро. Година његове смрти није позната.[24]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Varzos 1984, стр. 637
- ^ "Demetrios Angelos Doukas" (M. J. Angold), p. 605.
- ^ Loenertz 1973, стр. 362
- ^ Polemis 1968, стр. 89 (note 2).
- ^ Varzos 1984, стр. 548–551 (notes 2, 3, 4).
- ^ Polemis 1968, стр. 93
- ^ ODB, "Theodore Komnenos Doukas" (M. J. Angold), p. 2042.
- ^ Fine 1994, стр. 119–124
- ^ Fine 1994, стр. 124–125
- ^ Varzos 1984, стр. 611–613
- ^ Fine 1994, стр. 124
- ^ Varzos 1984, стр. 614, 616.
- ^ Fine 1994, стр. 126
- ^ Varzos 1984, стр. 616–617, 639–642.
- ^ Fine 1994, стр. 133
- ^ Varzos 1984, стр. 618
- ^ а б Fine 1994, стр. 134
- ^ а б Varzos 1984, стр. 622–625
- ^ Ферјанчић 1960, стр. 62–63, 87.
- ^ Varzos 1984, стр. 625–626
- ^ Ферјанчић 1960, стр. 63
- ^ а б Fine 1994, стр. 157
- ^ Varzos 1984, стр. 628
- ^ Varzos 1984, стр. 630
Литература[уреди | уреди извор]
- Ферјанчић, Божидар (1960). Деспоти у Византији и јужнословенским земљама (PDF). Београд: Научно дело.
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Loenertz, Raymond-Joseph (1973). „Aux origines du despotat d'Épire et de la principauté d'Achaïe” [On the origins of the Despotate of Epirus and the Principality of Achaea]. Byzantion (на језику: French). 43: 360—394.
- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (на језику: Greek). B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 01. 2021. г. Приступљено 28. 06. 2023.
