Димитрије Братоглић

С Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Братоглић
Лични подаци
Датум рођења(1764-12-00)децембар 1764.
Место рођењаЗемун, Аустријско царство
Датум смрти1831.(1831-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (66/67 год.)
Место смртиЗемун, Аустријско царство

Димитрије Братоглић (17641831) био је српски академски сликар,[1] трговац и шпијун српских устаника[2] у време Српске револуције.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је крајем децембра 1764. у Земуну, тада у саставу Аустријског царства. Похађао је 1780-их Академију ликовних уметности у Бечу. Крајем 18. века у Земуну је обучавао младе сликаре. Један од његових ученика био је Никола Апостоловић.

Димитрије Братоглић је 1828. добио налог Српске православне цркве да ослика Доњу цркву у Сремским Карловцима.[4] Сликао је привеске и иконе на иконостасу, слике на северним и јужним дверима и иконе у архијерејском трону Успенске цркве у Новом Саду.[5] Верује се да је 1830. радио иконе на иконостасу у манастиру Светог архангела Гаврила у Земуну, али новија истраживања показују да је већину икона насликао његов помоћник Константин Лекић. Братоглић је започео посао, али је због година и лошег здравља посао препустио свом зету Лекићу.[6][7][8] Црква је прво служила као карантин Војне крајине, а затим као граница Турске и Аустрије. Димитрије Братоглић је често прелазио на турску страну да ради по приватним наручиоцима и по повратку је одмах извештавао о војним кретањима Турака Србима пре и за време Првог српског устанка.[9] Преминуо је 1831. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ науке, Матица српска (Novi Sad, Serbia) Одеиейе за друштвене (1980). Зборник Матице српске за друштвене науке: (1980-1981) (на језику: српски). Matica srpska. 
  2. ^ Зборник Музеја Првог српског устанка (на језику: српски). Музеј. 1960. 
  3. ^ Serbien: Unterwegs zu verborgenen Klöstern und Kunstschätzen. Trescher Verlag. 2009. ISBN 9783897941441. 
  4. ^ Vasić, Pavle (1978). Umetnička topografija Sremskih Karlovaca (на језику: српски). Matica srpska. 
  5. ^ „УСПЕНСКА ЦРКВА - Нови Сад”. 27. 1. 2013. 
  6. ^ Лесек, Мирјана (2000). Уметничка баштина у Срему (на језику: српски). Матица српска. ISBN 978-86-363-0928-5. 
  7. ^ Moser, Birgitta Gabriela Hannover (2013). Belgrad, Novi Sad (на језику: немачки). Trescher Verlag. ISBN 978-3-89794-247-9. 
  8. ^ „Православни манастири”. Град Београд - Званична интернет презентација | Православни манастири. 
  9. ^ Зборник Музеја Првог српског устанка (на језику: српски). Музеј. 1960.