Димитрије Станилоје
Димитрије Станилоје | |
|---|---|
.jpg) | |
| Датум рођења | 29. новембар 1903. |
| Место рођења | Владени, Краљевина Румунија |
| Датум смрти | 4. октобар 1993. (89 год.) |
| Место смрти | Букурешт, Румунија |
| Место укопа | Манастир Черника, Черника |
Димитрије Станилоје (рум. Dumitru Stăniloae; Владени, 29. новембар 1903 — Букурешт, 4. октобар 1993) био је румунски теолог, учитељ, професор, преводилац, писац, новинар и свештеник Румунске православне цркве у чину протојереја-ставрофора.
Био је дописни члан (од 1990) и редовни члан Румунске академије (од 1991). Као један од најугледнијих хришћанских теолога друге половине 20. века, уживао је непревазиђен ауторитет у земљи и иностранству и називан је „патријархом румунске теологије”.
Биографија[уреди | уреди извор]
Од 1917. студирао је у исповедном хуманитарном лицеју Андреја Шагуне. Приступио је 1922. године Универзитету у Черновцима. Разочаран квалитетом уџбеника и наставних метода, годину дана касније напустио је универзитет. 1923-1924 похађао је предавања на Филолошком факултету Универзитета у Букурешту. Дипломирао је 1927. године на Универзитету у Чернивци. Његов дипломски рад био је посвећен питању крштења деце.[1]
Са румунског језика је епископ канадски Митрофан превео на српски његово дело „Духовност и заједница у православној литургији” у три тома: „Православна догматика”, „Бесмртни лик Божији” и „Православно морално богословље”.
Објављене књиге[уреди | уреди извор]
- Католицизам после рата, Сибиу, 1932
- Живот и учење Григорија Паламе, Сибиу, 1938
- Православље и румунство, Сибиу, 1939
- Исус Христ или обнова човека, Сибиу, 1943
- Филокалија (превод) у 9 томова
- Униатизам у Трансилванији, покушај поделе румунског народа, Букурешт, 1973.
- Уговор о православној догматској теологији, Букурешт, 1978
- Диеу Ест Амоур, Женева, 1980
- Теологија и црква, Њујорк, 1980
- Молитва, слобода, светост. Атина, 1980
- Православна духовност, Букурешт, 1981
- Морал и православно богословље, 2 тома, Букурешт, 1981
- Свети Григорије Ниски – Дела (превод), Букурешт, 1982
- Православна догматика, 1985
- Духовност причешћем у православној литургији, Крајова, 1986.
- Вечно лице Божије, Крајова, 1987
- Атанасије Велики – Дела (превод), Букурешт, 1987
- Студије из православног догматског богословља (Христологија Св. Максима Исповедника, Човек и Бог, Св. Симеон Богослов, * Химне љубави Божије), Крајова, 1991.
- Свети Кирило Александријски – Дела (превод), Букурешт, 1991
