Дмитар Ђорђевић Веселиновић

Дмитар Ђорђевић Веселиновић
Лични подаци
Датум рођења	1838.
Место рођења	Горачићи, Кнежевина Србија
Датум смрти	1894.(1894-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (55/56 год.)
Место смрти	Горачићи, Кнежевина Србија
Уметнички рад
Поље	Клесарство
Правац	Каменорезаштво западне Србије

Дмитар Ђорђевић Веселиновић (1838−1894) био је клесар из Горачића. Један је од драгачевских каменорезаца чије је занатско умеће достизало домете уметности.

Потомак је породице Веселиновић, а на споменицима се потписивао се као Ђорђевић, понекад и као Ђоковић, у знак поштовања оцу Ђорђу-Ђоку, истакнутом учеснику Другог српског устанка.

Живот

О животу овог мајстора мало се зна. Могуће да је клесарско умеће учио код знаменитог Радосава Чикириза (1823-1864). Споменике је израђивао од Светоандрејске скупштине (1858) до Горачићке буне (1893). Највише споменика му је сачувано на горачићким гробљима, посебно на Ружичића гробљу, у којем и сам почива:

ДМИТАР Веселиновић

из Горачића

1838-1894

Овај спомен подижу

унуци Милош и Драгутин

Дело

У целини, дела му одишу ликовном свежином и орнаменталном лепотом која одају изворног мајстора.

Споменике је израђивао у облику стубова од пешчара, које је бојио користећи плаву и нарочито зелену боју, па су му надимку Жуња пријатељи додавали епитет Зеленгуза.

У младости је претрпео знатан утицај Радосава Чикирза и готово му је раван у клесању орнаментике и розета, малтешких и копљастокраких крстова, а посебно оружја - кубура, пушака кремењача и великих сабаља са кићанком на балчаку. Није био вешт у урезивању ликивних представа покојника. Поједине споменике клесао је заједно са Глишом Дмитрићем.

У рукопису се издвајао од осталих каменорезаца - слова су му плитка, неједнаког размака и величине. Почео је да клесари у време забране Вуковог правописа, па се све до Јаворског рата у његовим натписима срећу су старословенска слова: Я, Ю , тврди знак, а поготово староставно İ, по коме је препознатљив.

На споменицима се потписивао са:

Мајсторија и израда Дмитра Ђорђевића

Писа Дмитар Ђорђевић из Горачића својеручно

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Епитафи

Натписе је најчешће почињао уобичајеним: Овде почива тело блажено упокојеног раба Божиег.

Творац је оригиналних епиграфских састава у којима често користи старосавне речи: житељ, блажено упокојени, благородни, прочитаније итд. Препознатљив је по мајсторским урезима дугих, „поетски понесених” текстова у којима се угледао на народну епику:

Споменик оцу Ђорђу Веселиновићу (†1846) (Горачићи – Ружичића гробље)

Овде почива Раб Божи

ЂОРЂЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ

кои поживи 60 : г

а умре 27 М : у 1846

Бог даму душу прости

1816 лето

Када е на Чачку

народна слава синула

и Србија са себе ланце скинула

и ћаја пашина сила покисла

и Србија турке потисла

тада е покојни Ђорђе

допао о[д] турски пушака 7 рана

а поменуга каменорезац Дмитар

и Лазар синови его

своим трудом 1867

Споменик Петру Јаковљевићу (†1867) (Горачићи – Јаковљевићи)

Приђи ближе : мили роде :

и прочитаи : подпис : овде :

кои : показуе : красног : младића :

ПЕТРА : ЈАКОВЛЕВИЋА

преселисе у вечну кућу :

у најлеп : цвету од : 18 : годи :

своме роду : на велику жалос

у: 1867 г.

зовни мене : моја слатка маико

зовни мене да сам код тебе

оваи билег : подигошему :

милан и радосав чиче

и милош : отац его

за вечни спомен

а подписа : дм[итар] ђо[рђевић]

Споменик Јеврему Царевићу (†1867) (Горачићи – Сјеничића гробље)

О љубезни слатки роде

прочитајте подпис овде

кои показуе.

блаженоупокоеног раба божиег :

краброг Србина

ЕВРЕМА Царевића

житела горачког :

преседатела целе општине горачке :

коие од своег рођена

42 г. живио а од Христа (...)

1867. (...) маја

блаженост са вечностиу променио.

Бог да му душу прости.

Спомен подиже

благодарна супруга [Стамена]

своме : мужу : за вечни спомен

у 1868. год.

и за наше верно љубавно живоване

за 20. година.

Прости Еко и Бог да те прости.

Писа Митар : ђорђевић с.р.

Споменик Ђорђу Пандуревићу (†1867) (Лиса – Шулубуре)

Приђи ближе мили роде

те прочитај овај надгробни спомен

гди почива Раб Божи

ЂОРЂЕ

ожалости свога оца

Сретена Пандуревића

и маике Анђелије

у С : Лисе

и кои чесно и поштено

поживи 21 год :

и претависе у вечност

у најлепшем цвету

на велику жалост роду свом

27 ноембра у 1867 Г.

Оваи спомен подижему

Сретен ожалошћени отац

и Василие чича : са Анђелиом :

тешко уцвељеном мајком Ђорђевом

Писа дмитар ђорђевић из С. Горачића

и Глишо Дмитрић из Котраже

Споменик Вићентију Стевановићу (†1871) (Горачићи – Черговиште)

Овде почива :

раб божи :

ВИЋЕНТИЈЕ Стевановић

водник I : класе народне : војске :

кои : верно : и усрдно

4 : године книаза

и отечество : служио :

Поживи 31 : г.

умре : 5-ог дец. у 1871 : г.

Оваи знак подигоше му

Сретен Јован и Коста

поштована браћа

и Милое едини син : Его

у 1878 г.

Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак

показуе краброг : Србина

ВЛАДИМИРА Стевановића

воиника III класе

коие на Пазару 24 јуна 1876 год

бранећи се: од турака погинуо :

Бог да му душу прости.

Оваи : билег : ударишему :

Ружица : супруга :

и Радомир

едини син его

у 1880 го.

Споменик Луки Терзићу (†1877) (Горачићи – Сјеничића гробље)

ИС ХС НИ КА

Приђи ближе : србски роде :

и прочитаи подпис : овде :

кои показуе : краброг : Србина

ЛУКУ Терзића :

кои поживи 28 г.

а погибе : н[а] Куршумлији

26г децембра : у 1877 г.

као вредан воиник I класе

народне воиске.

борећи се : са турцима

а : бранећи : себе и србску славу

а саранисе у Алексинцу

а споменуга Марко Доман[овић]

[и] Јелена супруга его.

Два младенца покоиног Луке

што погибе од душманске руке

МИЛКА

умре у петои години

а МИЛЕНКО

од године дана у 1876 г.

Споменик Цмиљки Јаковљевић (†1881) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овде тико почива раба Божија

ЦМИЉКА

супруга поч. Милоша Јаковлевића.

из овог села горачића

а која чесно и поштено

поживила 48 година,

а преставила се у Вјечни Живот

10-тог августа у 1881 год

Бог даиои душу прости

овај надгробни спомен

подиже њен девер радосав

из поштовања

и њен син Тиосав

1881

писа Дмитар Ђоковић

и Глишо Дмитрић

Споменик Сретену Стевановићу (†1890) (Горачићи – Черговиште)

Овде

пред овим дичним споменом

тико почива блажено упокоени

раб: божи

СРЕТЕН М: СТЕВАНОВИЋ

уважени грађанин

и бивши кмет овог села горачића

земљоделац великорадниј

кои чесно поживи 60 година

преставиосе :

3-ћег ноембра у 1890 године

Бог да му душу прости

А овај му надгробни знак подиже

брат коста и милое синовац

когае покојник наследником звао

Ер он: није порода имао

писа каменорезац

Дмитар : В[еселиновић] Ђорђевић ср

Литература

• Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Маринковић, Радован М; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1. 
• Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
• Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
• Стевановић, Милоје; Стевановић, Момчило (2011). Родословље Стеваново. Горњи Милановац: Лио. ISBN 978-86-83697-97-7. 
• Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Камени памћеници Горачића : [епитафи на споменицима]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-28-1. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.