Добриловић
Добриловић је српско и црногорско презиме.[1] Припада групи презимена са наставком -овић. Добриловићи порекло воде из Црне Горе.
Носиоци овог презимена данас живе у Пиви, Никшићу, Подгорици, Херцег Новом, Дервенти, Сокоцу, Лозници, Вуковом Тршићу, Врбасу, Бачком Добром Пољу.
Из овог братства је и познати српски јунак Стојан Чупић (Змај од Ноћаја), који је опеван у народним песмама.[2]
Порекло[уреди | уреди извор]
Носиоци овог презимена корене вуку из Пиве (село Пишче на Пивској планини) или Бањана (Дробњаци), северни део данашње Црне Горе, а некадашње Старе Херцеговине.[3][4] Православне су вероисповести и углавном славе Светог Јована (20. јануар), Светог Стефана (9. јануар). и Светог Ђорђа (6. мај). Из Црне Горе, под овим или другим презименом, расељавали су се у Србију, Босну и Херцеговину и на северозапад до Истре. Пошто славе различите славе не може се са сигурношћу тврдити да су истог порекла.[5]
Академик Обрен Благојевић у својој књизи о Пиви записао је: „По једнима они су од Браниловића, а други кажу да је неки Браниловић нашао мушко дијете, усвојио га и подигао, па да су Добриловићи од њега”.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Dobrilović Prezime”. Forebears. Приступљено 16. 11. 2019.
- ^ „Stojan (Dobrilović) Čupić”. Zapadni Srbi. 7. 3. 2015. Приступљено 16. 11. 2019. „Njegovo pravo prezime je bilo Dobrilović, ali kako je kao dete ostao siroče preseljen je u Šabac gde ga je posinio imućni trgovac Strahinja Čupić”
- ^ Караџић, Стојан; Шибалић, Вук (1997). Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло. Београд: ИШ „Стручна књига”.
- ^ Stevović, Nenad. „Dobrilović”. Montenegrina. Приступљено 16. 11. 2019.
- ^ Нишкановић, Мирослав (2001). Породични коријени. Бања Лука—Београд—Сарајево: Српски генеалошки центар. стр. 104, 105. и 106.
- ^ Обрен, Благојевић (1971). Пива. Београд: САНУ. стр. 402. и 403.