Доминантна и нежељена елита
| Доминантна и нежељена елита: Белешке о интелектуалној и политичкој елити у Србији (XX-XXI век) | |
|---|---|
 Насловна страна књиге | |
| Настанак | |
| Аутор | Латинка Перовић |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Тема | биографије |
| Издавање | |
| Издавач | Радио телевизија Војводине Дан граф |
| Превод | |
| Датум издавања | 2015. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-83517-87-9 |
Доминантна и нежељена елита: Белешке о интелектуалној и политичкој елити у Србији (XX-XXI век) је књига српске историчарке Латинке Перовић из 2015. године.
Опис[уреди | уреди извор]
Латинка Перовић је у књизи дала биографије неких од најистакнутијих политичких личности свог времена, који су уједно били њени познаници и пријатељи. Она је са писањем књиге почела 2001. године.[1]
На почетку, нуди биографију Добрице Ћосића, о којем говори као: „националном идеологу” и представнику доминантне елите, а затим даје биографије нежељене елите: Марка Никезића, Константина Коче Поповића, Милована Ђиласа, Ивана Ђурића, Новака Прибићевића, Слободана Инића, Ивана Стамболића, Олге Поповић Обрадовић, Симе Ћирковића, Зорана Ђинђића, Богдана Богдановића и Радомира Константиновића.
Рецензенти књиге су историчарка Дубравка Стојановић (професорка Филозофског факултета Универзитета у Београду - Одељења за историју) и др Милан Суботић. Редактор рукописа је био др Миливој Бешлин.
Књига је конципирана тако да се свака личност посматра кроз три аспекта: биографске белешке засноване на различитим изворима, текст чији је аутор сама личност чија се биографија нуди, а по избору ауторке, те кроз ауторкин текст о предметном појединцу који је написан између 2001. и 2015. године.
Ауторка је књигу посветила: „Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" у Београду која је годинама била моје скровиште”.
Концепт[уреди | уреди извор]
Уз биографију Коче Поповића, ауторка прилаже његово писмо као команданта Прве пролетерске ударне бригаде упућено Врховном команданту НОВ и ПОЈ Јосипу Брозу Титу уочи пробоја у бици на Сутјесци 1943. године. Као пропратни текст о Добрици Ћосићу, даје његов говор на XIV седници Централног комитета Савеза комуниста Србије о владајућој политици и националном питању. Затим, уз Марка Никезића даје његов чланак о спрези државног социјализма и национализма, уз Богдана Богдановића критику „о стаљинистичком заокрету у Савезу комуниста Србије 1987. године”.[2]
У уводном делу, Латинка Перовић даје синтезу својих ранијих истраживања о српској интелектуалној и политичкој елити из друге половине 19. века, почевши са Уједињеном омладином српском и зачецима социјалистичке мисли у Србији.
Биографије[уреди | уреди извор]
- Доминантна елита:
- Добрица Ћосић, члан Централног комитета Савеза комуниста Србије, генерални секретар Покрета несврстаних, председник Српске књижевне задруге (1969-1972), председник Савезне Републике Југославије (1992-1993), добитник НИН-ове награде;
- Нежељена елита:
- Марко Никезић, савезни секретар за иностране послове СФРЈ, председник Централног комитета Савеза комуниста Србије;
- Константин Коча Поповић, начелник Генералштаба ЈНА, савезни секретар за иностране послове СФРЈ и потпредседника СФРЈ;
- Милован Ђилас, члан Централни комитет Комунистичке партије Југославије;
- др Иван Ђурић, ванредни професор и председник Савета Филозофског факултета Универзитета у Београду;
- Новак Прибићевић, дипломата;
- Слободан Инић, социолог;
- Иван Стамболић, председник Централног комитета Савеза комуниста Србије, председник Председништва Социјалистичке Републике Србије;
- др Олга Поповић Обрадовић, доцент на Катедри за правну историју Правног факултета Универзитета у Београду;
- др Сима Ћирковић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и генерални секретар Српске академије наука и уметности;
- др Зоран Ђинђић, доктор филозофије, градоначелник Београда и председник Владе Републике Србије;
- Богдан Богдановић, редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду, члан САНУ и градоначелник Београда;
- Радомир Константиновић, књижевник, филозоф, члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине и добитник НИН-ове награде.
Садржај[уреди | уреди извор]
- Увод
- Настанак, структура и наслов књиге
- Интелектуална и политичка елита у претходних истраживањима аутора књиге
- Део први: доминантна елита
- Добрица Ћосић
- Биографске белешке
- Добрица Ћосић: Критика владајуће идеолошке концепције у националној политици
- Како су се изражавали различити политички интереси у Југославији: Полемика између Добрице Ћосића и Душана Пријевца 1961/62. године
- Српски књижевник, национални идеолог и политичар Добрица Ћосић о Словенији и Словенцима
- Добрица Ћосић о Јосипу Брозу Титу. Скица за истраживање политичког и интелектуалног односа
- Добрица Ћосић
- Део други: Нежељена елита
- Марко Никезић
- Биографске белешке
- Марко Никезић: Опасност удруживања национализма и државног социјализма
- Ни табу, ни мит
- На трагу српске либералне традиције: Ко су и шта су били српски либерали седамдесетих година XX века
- Post sctriptum Српској крхкој вертикали Марка Никезића
- Људска пристојност
- Коча Поповић
- Биографске белешке
- Коча Поповић: Друже Стари
- Човек скепсе и историјског песимизма
- Милован Ђилас
- Биографске белешке
- Милован Ђилас: Слутња посткомунистичког хаоса
- Предговор
- Насупрот логици грађанског рата
- Култура заборава
- Ко је Милован Ђилас
- Иван Ђурић
- Биографске белешке
- Иван Ђурић: У кожи Вука Бранковића
- Пораз појединца
- Још један прилог проучавању српске елите
- Интелектуална и морална побуна
- Новак Прибићевић
- Биографске белешке
- Новак Прибићевић: Наше и туђе илузије
- Има ли резонанце: 1991-1998
- Слободан Инић
- Биографске белешке
- Слободан Инић: Биланс великосрби(јанског) национализма
- Предговор
- Портрети пројектаната и извршилаца рата
- Слободан Инић (1946-2000)
- Иван Стамболић
- Биографске белешке
- Иван Стамболић: Како до стабилности у Југоисточној Европи
- Сенка злочина која убија наду
- Између непристајања и осуде на ћутање
- Систем заснован на злочину
- Олга Поповић-Обрадовић
- Биографске белешке
- Олга Поповић-Обрадовић: Корени антимодерне политичке културе у Србији
- Олга Поповић-Обрадовић и њено читање историје Србије у модерно доба
- Почеци парламентаризма у Србији:о граничења и домети
- Особени траг у српској историографији
- Сима Ћирковић
- Биографске белешке
- Сима Ћирковић: Косовска битка као историјски проблем
- Поглед на књигу Симе Ћирковића Срби међу европским народима
- О историографији и методологији
- Одлазак научника и хуманисте
- Зоран Ђинђић
- Биографске белешке
- Зоран Ђинђић: Србија, шта је то?
- Осветољубивост духа паланачког
- Зоран Ђинђић и српско друштво
- Зоран Ђинђић на трагу алтернативе
- Друштвено учење Зорана Ђинђића: од филозофског ка политичког и од политичког ка историјском
- Богдан Богдановић
- Биографске белешке
- Богдан Богдановић: Писмо Централном комитету Савеза комуниста Србије
- Дневни и ноћни човек
- Памћења и освета: метафизика злочина и физичка евокација зла
- Остварено право на властиту памет
- Опроштај од великог ствараоца
- Радомир Константиновић
- Биографске белешке
- Радомир Константиновић: Враћање Сарајеву
- Историјски контекст дела Радомира Константиновића
- Човек суштине
- Књига са тајном шифром наше судбине. Философија паланке у паланци
- Ненаписана сећања
- Марко Никезић
- др Милан Суботић: Драма закаснелих промена
- проф. др Дубравка Стојановић: Горко, али не без наде
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Perović, Latinka (2015). Dominantna i neželjena elita: beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX-XXI vek). Beograd: Dan graf, Radio televizija Vojvodine. стр. 12. ISBN 978-86-83517-87-9.
- ^ Perović, Latinka (2015). Dominantna i neželjena elita: beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX-XXI vek). Beograd: Dan graf, Radio televizija Vojvodine. стр. 14. ISBN 978-86-83517-87-9.