Доситејев врт
 Доситејев врт | |
| Тип | научно-стручни часопис |
|---|---|
| Формат | 24 cm |
| Издавач | Задужбина „Доситеј Обрадовић“ |
| Главни уредник | Проф. др Драгана Вукићевић |
| Оснивање | 2013 |
| Језик | српски |
| ISSN | 2334-9476 |
| Веб-сајт | Доситејев врт |
Доситејев врт, годишњак Задужбине “Доситеј Обрадовић“ - часопис специјализован за 18. век, намењен је публиковању радова из свих области истраживања Доситејевог дела као и српске и других култура 18. века повезаних са Доситејевим деловањем.
О часопису[уреди | уреди извор]
Задужбина "Доситеј Обрадовић"[1] издавач је часописа Доситејев врт[2] чијим годишњим активностима, везаним за популаризовање Доситејевог дела , је посвећена засебна рубрика – Летопис Задужбине Доситеј Обрадовић.
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Излази од 2013. године једанпут годишње.
Уредници[уреди | уреди извор]
Главна уредница часописа је професорка српске књижевности 18. и 19. века на Филолошком факултету у Београду, др Драгана Вукићевић
Чланови Уредништва су:
- академик Марио Капалдо из Италије (предавач словенске филологије на Универзитету у Риму);
- Марија Рита Лето, (професор славистике на Универзитету „Gabriele d’Anuncio“ у Пескари; преводилац Доситеја и ауторка бројних стручне студије и књиге о њему);
- професор Роберт Ходел (немачки слависта који је превео дела Доситеја, Андрића, Михаиловића, Настасијевића);
- Мирослав Тимотијевић, ред. проф. на Филозофском факултету у Београду,
- Љиљана Бајић, ред. проф на Филолошком факултету у Београду,
- Марија Бишоф (уредник програма у Културно-просветној заједници Србије)
- Александра Угреновић, асистент на Филолошком факултету у Београду
Аутори прилога[уреди | уреди извор]
Аутори прилога су проучаваоци књижевности и културе 18. века, универзитетски професори, компаратисти, историчари књижевности, филолози... У првим бројевима највећи допринос су дали италијански и српски компаратисти (студије Снежане Милинковић, Николета Кабаси, Персида Лазаревић Ди Ђакомо, Моника Фин...).
Посебна рубрика се односи на просветитељство у другим земљама (радови слависта Петра Буњака и Александре Корде Петровић). О семиотици свакодневице, историји одевања, изгледу градова, вртова, кући у којој је становао Доситеј писали су Лада Ускоковић, Марија Митровић, Карин Есман Кнудсен, Стеван Бугарски.
Доситејево време се проучава из различитих углова: кроз историју филозофске мисли (рад Слободана Жуњића), историју језика (студија Александра Милановића), историју жанра (радови Татјане Јовићевић, Александра Пејчића, Смиљане Ђорђевић, Исидоре Поповић, Милијане Симоновић). Путописни и имаготипски аспекти тема су имаголога Владимира Гвоздена Моћ, жанр, субјект – неколико напомена о европским путничким и Томаша Евертовског који је у Доситејевом врт објавио ексклузиван текст Слика Кине у тајној информацији о снази и стању Кинеског царства Саве Владисављевића написан после његовог путовања у Кину.
У рубрици Доситејеви читаоци сабрани су прикази младих проучавалаца Доситејевог дела запослених на факултетима, институтима или у Матици српској (то су радови Ненада Ристовића, Александре Угреновић, Ане Живковић, Драгане Грбић, Игора Перишића, Милице Ћуковић, Драгане Белеслијин, Јелене Марићевић.
У часопису се објављују и портрети добитника награде Доситеј Обрадовић за животно дело (студија Јована Н. Грујића О Владети Јеротићу и његовом делу или Владимира Јовановића о Бисерки Цвејић) као и заборављени књижевни прилози (напомене о Теодору Радичевића из пера професора Српске књижевности 18. и 19. века Душана Иванића), синтетичке студије о ранијим проучавањима Доситеја новосадског професора Николе Грдинића као и емпиријска истраживања будућих предавача у школама (истраживања Биљане Јовановић, Милана Потребића, Невене Жупањац).
Теме[уреди | уреди извор]
- Доситеј Обрадовић – живот и дело
- Доситеј Обрадовић и његови савременици
- Рецепција и актуелност дела Доситеја Обрадовића
- Књижевност, култура и историја 18. века
- Семиотика свакодневице у 18. веку
Електронски облик часописа[уреди | уреди извор]
Електронска верзија часописа може се преузети са сајта Задужбине „Доситеј Обрадовић“ у Београду, у ПДФ формату[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ http://www.dositejeva-zaduzbina.rs/index.html. Приступљено 1. 7. 2016. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2016. г. Приступљено 1. 7. 2016.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 12. 03. 2016. г. Приступљено 1. 7. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Милица Ћуковић, Дарови љубљеног рода. (Доситејев врт: годишњак Задужбине „Доситеј Обрадовић“. Драгана Вукићевић (ур.). Година I. Број 1. Београд: Задужбина, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига 62, свеска 2, година (2014). стр. 593-599 http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/Knjizevnost%2062_2.pdf
- Tomasz Ewertowski Слика Кине у "тајној информацији о снази и стању кинеског царства" Саве Владиславића; Dositejev vrt, vol. 2, (2014). стр. 71-93 https://repozytorium.amu.edu.pl/handle/10593/13045
- Ристовић, Ненад, Доситејев врт : годишњак Задужбине ʺДоситеј Обрадовићʺ / Ристовић Ненад ; главни уредник Драгана Вукићевић. стр. 169—186 COBISS.SR 526946455
- Глас јавности, Predstavljen prvi broj godišnjaka "Dositejev vrt". Izvor: Tanjug |. 26. mart 2014. 23:36:48. BEOGRAD, 26. marta (Tanjug) http://www.glas-javnosti.rs/aktuelne-vesti/2014-03-26/predstavljen-prvi-broj-godisnjaka-dositejev-vrt
- Задужбина „Доситеј Обрадовић“; Представљен други број „Доситејевог врта", http://www.dositejeva-zaduzbina.rs/aktivnosti/salon.php?start=5 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2016)