Драгобиљица

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгобиљица
Драгобиљица, јул 2005.
Опште информације
Дужина17 km
Водоток
ИзворВрнчани
В. извора393 m
УшћеДрагобиљ код Дића
Географске карактеристике
Држава/е Србија
Река на Викимедијиној остави

Драгобиљица (Бољковачка река, Лалиначка река) извире у селу Врнчани (Општина Горњи Милановац) и тече правцем југоисток-северозапад у дужини од 17 km.[1] Протиче кроз следећа села: Врнчани, Ручићи, Бољковци, Лалинци, Доњи Бањани и у селу Дићи (Општина Љиг) се улива у реку Драгобиљ. Извор реке се налази на 393 м, а ушће на 193 м надморске висине. У Драгобиљицу се уливају потоци од којих неки, у зависности од временских услова током године, чак и у потпуности пресахну. Главне притоке су следећи потоци: Рањци, Чвортановац, Белица, Зорића поток, Шиковац, Милошевац, Лазина вода, Сланац.

Према подацима генерала Јована Мишковића, који је службовао у рудничком округу у другој половини 19. века, у реци је било следећих риба: кленова, кркуша, говедарица, пљотица и ракова, а на њеном току око 7 воденичица. Долином Бољковачке реке изграђен је насип (пут) који је водио из Горњег Милановца за Ваљево и то десном обалом, двапут је прелазећи.[2] Данас је овај пут означен као државни пут II Б реда 360[3].

Средњи годишњи протицај и специфични отицај[4]

Река Профил F (кm²) Р (mm) q

(1/s/кm²)

Q

(m³/s)

Драгобиљица ушће 45,99 831,9 8,31 0,38

Средњи месечни протицај Драгобиљице у m³/s[5]

Период/месец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
1961-1989 0,43 0,79 0,78 0,55 0,56 0,47 0,21 0,09 0,08 0,08 0,18 0,35
1993-2003 0,46 0,68 0,58 0,71 0,26 0,42 0,31 0,08 0,20 0,14 0,24 0,49

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Даљиномер на Google Еаrth
  2. ^ Јован Мишковић, „Опис Рудничког округа (с картом, сликама и таблицом)“, Гласник СУД, књига XXXIV, Београд 1872, 325.
  3. ^ „UREDBA O KATEGORIZACIJI DRŽAVNIH PUTEVA”. Приступљено 16. 7. 2020. 
  4. ^ Јелена Ковачевић-Мајкић, Милан Радовановић, “Хидролошке одлике општине Љиг“, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, књига бр. 55, Београд 2006, 44.
  5. ^ Исто

Литература[уреди | уреди извор]