Дреново (Кавадарци)
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Кавадарци |
| Становништво | |
| — (2002) | 648 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 25′ 10″ С; 21° 53′ 24″ И / 41.4194° С; 21.89° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 320 m |
  Дреново Дреново на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1430 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KA |
Дреново (мкд. Дреново) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Дреново је насеље у оквиру општине Кавадарци.
Географија[уреди | уреди извор]
Дреново је смештено у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 14 km западно.
Насеље Дреново се налази у историјској области Рајец, која обухвата брда и планине између Тиквешке долине на истоку и висоравни Пелагоније на западу. Западно од насеља уздиже се планина Козјак, а североисточно планина Клепа. Насеље је положено на приближно 320 метара надморске висине.
Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).
Историја[уреди | уреди извор]
Дреновски манастир[уреди | уреди извор]
Код села се налази Дреновски манастир настао у 14. веку. Налазио се под једном стеном села Дренова. Изнад јужних врата стојао је 1932. године натпис: "Цар Стеван Првовенчани по смрти Николе и Марка". Касније га је обновио цар Урош и од тада се сматрао царском задужбином. У празничне дане се цару Урошу редовно служе три службе. По народном предању Дреновски манастир је настао у исто време када и Полошки манастир, и да га је градио Милутин. Вредни пажње у манастирској цркви су изграђени стубови и престони сто од графитног камена. Манастир је под Турцима потпуно осиромашио, јер су они сву манастирску земљу продали насељеницима у Дреновцу.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
Дреново је према последњем попису из 2002. године имало 648 становника.
Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (100%). Почетком 20. века 80% становништва били су Турци, који су после Првог светског рата иселили у матицу.
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Правда", Београд 29. јун 1932. године
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- www.Kavadarci.gov.mk Званична страница општине Кавадарци Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2021)
