Дуги предудар

С Википедије, слободне енциклопедије
дуги предудар

Дуги предудар (енгл. appoggiatura, франц. appoggiature)[1] је украс који се среће у музици барока и ране класике (XVIII век), закључно са Моцартом. То је наглашени тон, записан ситним нотним знаком (увек са нотном цртом навише!). Изводи се у трајању половине вредности следеће главне ноте. Значи, следећој ноти одузима половину њеног трајања[2][3], што илуструју следећи нотни примери:

Дуги предудар у композицији В. А. Моцарта: клавирска соната a-moll, III став.
В. А. Моцарт: клавирска соната a-moll, III став.
Дуги предудар
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

После Моцарта, уместо дугог предудара пише се одговарајућа нотна вредност.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
  2. ^ Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике.[непоуздан извор?]
  3. ^ Р. Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012)[непоуздан извор?]

Види још[уреди | уреди извор]

Дуги предудар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дуги_предудар&oldid=26873357”