Дуг повратак кући: деца избеглице из Грчке у Југославији: 1948-1960 (књига)
| Дуг повратак кући: деца избеглице из Грчке у Југославији: 1948-1960 | |
|---|---|
 Насловна страна књиге из 1998. | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Милан Ристовић |
| Земља | Савезна Република Југославија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | научна монографија |
| Издавање | |
| Датум | 1998. |
Дуг повратак кући: деца избеглице из Грчке у Југославији: 1948-1960 је научна монографија чији је аутор Милан Ристовић, ванредни професор на Катедри за Општу савремену историју Филозофског факултета у Београду, објављена 1998. године у издању Удружења за друштвену историју и Чигоја штампe из Београда.[1]
О аутору[уреди | уреди извор]
Милан Ристовић, рођен у Приштини 1953. године, ванредни је професор на Катедри за Општу савремену историју Филозофског факултета у Београду. Главни је уредник Годишњака за друштвену историју. Аутор је већег броја краћих радова објављених у домаћим и страним часописима и већи број монографија: Немачки нови поредак и Југоисточна Европа: 1940/41-1944/45: планови о будућности и пракса, Југословенски Јевреји у бекству од холокауста 1941 - 1945, Дуг повратак кући. Деца избеглице из Грчке у Југославији 1948 - 1960, Турска осматрачница: југословенско-турски односи у Другом светском рату и њихов балкански контекст, итд.[2]
О књизи[уреди | уреди извор]
Књига Дуг повратак кући: деца избеглице из Грчке у Југославији: 1948-1960 је покушај да се делимично осветли тема и догађај око кога су испреплетане многе противречности, нагађања и сумње. На десетине хиљада деце из Грчке, су постале жртве грађанског рата, сукоба који је 1946-1949. потресао ову балканску земљу. Из делова земље који су били захваћени ратом децу су евакуисале снаге левичарских герилаца, као и њихови противници, снаге краљевске владе у суседне земље или друге делове Грчке. Деца су евакуисана са или без пристанка родитеља. У суседне и друге земље устаничка Привремена влада је у периоду 1948-1949. пребацила преко 24.000 деце. Од тог броја у Југославији, нашло се око 11.000 деце, од чега је око 2.000 било смештено у за ту сврху организоване домове Црвеног крста. Када је избио сукоб око резолуције ИБ, коју је подржала и већина чланова КП Грчке, та деца су постала "аргумент" пропагандног рата совјетског блока и Југославије, са једне стране, и са друге, предмет сложене дипломатске борбе која је око њихове расподеле вођена између Атине, Београда, Женеве, Њујорка, и других европских престоница. Аутор истиче да се судбина ове деце може посматрати и као нека врста "модела" и полазишта за упоредно тразматрање и истарживање судбине деце као жртава у ратним сукобима у другој половини 20. века. Књига је заснована на подацима које је аутор добио из великог броја до тада непознатих архивских докумената.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Dug povratak kući: deca izbeglice iz Grčke u Jugoslaviji: 1948-1960.”. plus.cobiss.net. Приступљено 23. 6. 2022.
- ^ „Milan Ristović”. dereta.rs. Приступљено 23. 6. 2022.
- ^ Ristović, Milan (1998). Dug povratak kući : deca izbeglice iz Grčke u Jugoslaviji : 1948-1960. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju : Čigoja štampa. стр. корице књиге.