Единец
| Единец рум. Edineț | |
|---|---|
 Пијаца у Единецу | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Молдавија |
| Основан | 1431. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 15,520[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 10′ 00″ С; 27° 19′ 00″ И / 48.166667° С; 27.316667° И |
  Единец Единец на карти Молдавије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Константин Кожокари[2] |
Единец је град и седиште Единечког рејона, удаљен 201 km северно од Кишињева. Под управом града се налазе и два приградска села: Александрени и Гординештиј Ној.
Назив[уреди | уреди извор]
Први познато писано помињање места се јавља у повељи из 15. јула 1431. године, у којој молдавски принц Александру чел Бун налаже службенику (рум. vornic) Ивану Купчичију да оснује села између река Чухур, Раковац и Прут. Према повељи, стари назив за Единец је био Вјадинеци. Према другом документу из 18. августа 1690. године, место се помиње под називом Јадинеци. Име Единец које се и даље користи је први пут документовано 1663. године.
У периоду између 1918. и 1940. године јављају се две варијанте данашњег назива града: Единеци и Единица.
За време Совјетског Савеза град је био познат под именима Јединици и Јединци.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису, у граду је 2014. живело 15.520 становника.
| Етнички састав | |||||||
| Народ | попис 1930. | попис 2004. | |||||
| Единеци (трг) | Единеци (село) | Александрениј-Ној | Единец | Александрени | Гординештиј Ној | Укупно | |
| Молдавци[а] | – | – | – | 8,747 | 1,272 | 331 | 10,351 |
| Румуни[а] | 194 | 2,183 | 1,082 | 131 | 23 | 0 | 153 |
| Јевреји | 5,341 | 398 | – | 18 | – | – | 18 |
| Руси | 344 | 2,214 | 1 | 3,394 | 15 | 2 | 3,411 |
| Рутени (Украјинци) | 14 | 353 | – | 2,682 | 17 | 5 | 2,704 |
| Роми | – | 55 | – | 2000 | – | – | 2000 |
| Бугари | 1 | 1 | – | 37 | – | – | 37 |
| Гагаузи | – | – | – | 23 | – | – | 23 |
| Пољаци | 14 | 28 | – | 11 | – | – | 11 |
| Немци | – | 3 | – | 91 | 1 | 2 | 94 |
| Албанци | 1 | – | – | ||||
| Мађари | – | 1 | – | ||||
| остали | 1 | 24 | – | ||||
| Укупно | 5,910 | 5,260 | 1,083 | 15,624 | 1,328 | 340 | 17,292 |
| Матерњи језик | ||||
| Језик | попис 1930. | |||
| Единеци (трг) | Единеци (село) | Александрениј-Ној | ||
| Румунски | 183 | 2,209 | 1,082 | |
| Јидиш | 5,328 | 401 | – | |
| Руски | 375 | 2,360 | 1 | |
| Украјински | 9 | 282 | – | |
| Пољски | 11 | 7 | – | |
| Немачки | 2 | 1 | – | |
| Бугарски | 1 | – | – | |
| остали | 1 | – | – | |
| Укупно | 5,910 | 5,260 | 1,083 | |
Јевреји у Единецу[уреди | уреди извор]
Петог јула 1941. године румунске и немачке снаге заједно са неколицином цивила, који користе прилику да узму део јеврејске имовине, врше егзекуцију над Јеврејима. У прве две недеље је убијено око 1000 Јевреја од 5000 који су живели у самом граду.[3] Многе жене и младе девојке су силоване; неке од њих су починиле самоубиство. Жртве су сахрањене у три велике јаме, а затим су јеврејски гробари који су укопали тела убијени и сахрањени на истом месту. Средином августа је формиран гето. Преживели Јевреји Единеца и други из различитих места северно од Бесарабије и Буковине су заробљени и смештени у гето. У септембру је било око 12.000 Јевреја у гету, стиснутих у малом простору, који су патили од неухрањености и болести. Многи заробљеници су подлегли болестима, хладном времену, глади и жеђи; десетине људи је умирало сваког дана. Шестнаестог септембра 1941. године сви Јевреји су депортовани у Придњестровље, где су скоро сви умрли. До 1944. године само је пар њих успело да преживи. Неколико десетина породица које су преживеле рат су се населиле у Чернивцима или су се преселиле у Израел. Веома мали број је ипак изабрало да се врати у Единец.
Култура[уреди | уреди извор]
Единец има Природњачки музеј, као и чувени Музеј народних заната који поседује богату колекцију традиционалних предмета и ручних радова.
Медији[уреди | уреди извор]
- Радио Кишињев - 104,6 MHz
- Журнал ФМ - 107,9 MHz
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Генадије Чобану, политичар
Међународни односи[уреди | уреди извор]
Единец је побратимљен са:
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ а б Постоји контроверза око националног идентитета Молдаваца, односно поставља се питање да ли су посебна етничка група или су подгрупа Румуна. На попису становништа 2014. године грађани су могли да се изјасне само као припадници једне етничке групе, или као „Молдавци” или као „Румуни”. На попису становништва 1930. године нико се није изјашњавао као Молдавац
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Резултати пописа становништва у Молдавији из 2014 (језик: румунски)
- ^ Листа градоначелника изабраних на локалним изборима 14. јуна, 2015. (језик: румунски)
- ^ „Егзекуција Јевреја у Единецу”. Приступљено 22. 12. 2014. (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
