Елена Апрелева

С Википедије, слободне енциклопедије
Елена Апрелева
Елена Апрелева
Лични подаци
Пуно имеЕлена Ивановна Апрелева
Датум рођења(1846-02-24)24. фебруар 1846.
Место рођењаОдеса, Руска Империја
Датум смрти4. децембар 1923.(1923-12-04) (77 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Занимањеписац, преводилац, педагог
Породица
СупружникПјотр Васиљевич Апрелев
ДецаБорис и Георгиј

Елена Ивановна Апрелева (рус. Елена Ивановна Апрелева, рођена Бларамберг; 24. фебруар 1846 – 4. децембар 1923), позната и под псеудонимом Е. Ардов, била је руски писац, мемоариста, драматург и писац за децу. [1]

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Елена Бларамберг рођена је у Оренбургу од оца Белгијанца, војног геодете Ивана Фјодоровича Бларамберга, који је служио као генерал у руској војсци, и мајке Гркиње Елене Павловне, рођене Мавромикали. 1854. њени родитељи су Елену и њена два брата преселили из Оренбурга у Санкт Петербург.[2] Тамо су је школовали тутори и положила је државни испит потребан да би постала учитељица.[3] [4]

Бларамбергова је 1870. саставила и уредила књигу Игре и поуке за децу. 1871. године, заједно са природњаком Јулијаном Симашком, започела је издавање и уређивање часописа Semya i Shkola (Породица и школа), а затим је постала шеф његовог одељења за децу.[5] Уредила је првих 7 бројева часописа и тамо објавила своје Ocherki Sibiri (Сибирске скице).[6] [7] 1872. године, Апрелева је похађала Универзитет у Женеви да би стекла диплому, пошто је високо образовање било ускраћено женама у Русији. Ипак, она никада није завршила студије због здравствених проблема.

Књижевна каријера[уреди | уреди извор]

Апрелевина дела су се углавном бавила савременим друштвом и педагогијом.[2] Објављивање је започела 1868. године, првенствено у историјским и образовним часописима. 1876. године напустила је Русију и настанила се у Паризу, где је под менторством Ивана Тургењева довршила свој дебитантски кратки роман „Крив без кривице“ који се први пут појавио у „Vestnik Evropy“ 1877. године. Касније је свој псеудоним створила као анаграм Тургењеве вољене, оперске певачице Полин Виардо. [8]

Уследило је још романа и новела, укључујући Vasyuta, Little Countess, Timophey and Anna, првобитно објављене у Делу и Ниви, као и неким часописима за децу. Апрелева се преселила у Централну Азију од 1889. до 1906. године, где је наставила да пише.[6] Написала је отприлике шездесет кратких прича и чланака за московске новине Русские ведомости у којима је такође била члан редакције. Тамо је објавила своје Кримске скице, оригиналних 26 средњоазијских скица, као и неколико мемоара, укључујући оне о Ивану Тургењеву, Алексеју Писемском и Николају Шелгунову.[7] 1898. на сцени Малог позоришта у Москви приказана је њена представа Битые черепки (Сломљене крхотине).[5] Многи од њених етнографских описа народа Централне Азије и Крима пренели су ове културе руским читаоцима.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Апрелева је била модел Иље Рјепина за портрет Софије Алексејевне, сестре и регента Петра Великог.[2]

1890. се удала за Пјотра Васиљевича Апрелева, државног званичника са којим је провела неких 15 година у Централној Азији, прво у Самарканду, а затим у Ташкенту. 1906. године била је сведок убиства свог мужа на свом имању Петровскоје у близини Сочија кога је убила група Имеретијских револуционара. Трауматични ефекат овог ужаса био је такав да је она изгубила вид и потпуно престала да пише. 1920. Апрелева је преко Новоросијска кренула из совјетске Русије у Србију. Умрла је у Београду 4. децембра 1923. године и покопана је на гробљу Топчидер.[5]

Елена и Пјотр Апрелев имали су два сина, морнаричког официра и писца Бориса Апрелева и пуковника Георгија Апрелева (1889—1964), директора Руског кадетског корпуса у Версају.[9]

Радови[уреди | уреди извор]

  • Игре и поуке за децу, 1870
  • Крив без кривице, 1877
  • Васјута, 1881
  • Руфина Каздоева, 1892
  • Сломљене крхотине, 1892
  • Скице, 1893
  • Изванредна жена, 1894
  • Муке уредника, 1902
  • Два света, 1909, збирка кратких прича за децу
  • Средњеазијске скице, 1935, објављене пост-мортем у Шангају

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ledkovskaia-Astman, Marina; Rosenthal, Charlotte; Fleming Zirin, Mary (1994). Dictionary of Russian Women Writers. Greenwood Publishing Group. ISBN 0313262659. 
  2. ^ а б в Ledkovskaia-Astman, Marina; Rosenthal, Charlotte; Fleming Zirin, Mary (1994). Dictionary of Russian Women Writers. Greenwood Publishing Group. ISBN 0313262659. 
  3. ^ Wilson, Katharina (1991). An Encyclopedia of Continental Women Writers. Taylor & Francis. стр. 48. ISBN 0824085477. 
  4. ^ Апрелева - Бларамберг at the Granat Institute Encyclopedic Dictionary // Энциклопедический словарь Русского библиографического института Гранат. Том 11/Изд. 7. — М.: Т-ва 'Бр. А. и И. Гранатъ и Ко' — 1911.
  5. ^ а б в Apreleva’s Biography at: Ардов Е. (Апрелева Е.И.) «Средне-Азиатские очерки», — Шанхай: Типография Издательства «Слово», 1935
  6. ^ а б Wilson, Katharina (1991). An Encyclopedia of Continental Women Writers. Taylor & Francis. стр. 48. ISBN 0824085477. 
  7. ^ а б Апрелева Елена Ивановна (псевдоним Ардов) at the Russian Biographical Dictionary
  8. ^ Elena Apreleva at Биографический словарь. 2000 / dic.academic.ru
  9. ^ Апрелев Георгий Петрович at hrono.ru

 

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елена_Апрелева&oldid=26686833”