Пређи на садржај

Емфизем скротума

С Википедије, слободне енциклопедије
Емфизем скротума
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностУрологија
MedlinePlus003160

Емфизем скротума (ЕС) или пнеумоскротум једна је од ретких секундарних промена, које са карактеришу продором ваздуха у поткожно ткиво скротума (мошница).[1][2][3][4] Иако је сам по себи пнеумоскротум бенигна болест, процес који је довео до накупљања ваздуха у скротум мора у потпуности бити разјашњен, јер је терапија увек усмерене ка отклањању примарног узрока.[5]

Присуство пнеумоскротума је често бенигно; међутим, у правом клиничком окружењу, може бити изузетно важно и корисно клиничко средство за рану идентификацију и благовремено лечење по живот опасних дијагноза, као што је нпр. тензиони пнеумоторакс.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Прва инциденца пнеумоскротума пријављена је 1912. године након нефростомије, а у 21. веку, пријављено је неколико случајева. У литератури се наводи само 59 случајева који су документовани између 1972. и 2013. године, са различитим етиологијама укључујући увођење ваздуха у плеуралну шупљину. или трбушну дупљу и локалне инфекције као што је Фурнијеова гангрена.[6][7]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Настаје као ретка компликација која може бити последица различитих етиологија и може бити од суштинског значаја у дијагнози тих узрочних фактора, посебно оних опасних по живот, као што су инфекција или отворене повреда у региону скротума, или у удаљеним регионима (што је доста ретко, нпр после повреде грудног коша[5]).

Пнеумоскротум је стање које је дефинисано ваздухом унутар скроталне врећице. Састоји се од две презентације: емфизема скротума и пнеуматокеле. Стање није примарни ентитет, већ секундарно у односу на друге узроке.

У неким етиологијама као што је инфекција скротума код Фурнијеове гангрене, ваздух потиче директно из скроталне кесе.[8] Међутим, у ретким случајевима, порекло ваздуха може бити екстраскротално и може се пптицати из грудног коша или абдомена. Предложени механизам екстраскроталног ширења је преко отвореног процеса вагиналиса који може бити присутан у 15% до 30% одраслих или кроз дисекцију кроз пнеумомедијастинум, Скарпину фасцију у трбушном зиду или ретроперитонеално ткиво до скроталне вреће.[8][6][7][9][10][11] Овај екстраскротални ваздух је јатроген у 50% случајева због инвазивних процедура као што су колоноскопије или секундарно тупе или продорне торакоабдоминалне трауме.[9][10][11]

Од ових етиологија, права инциденца пнеумоскротума секундарног тупе торакалне трауме и тензионог пнеумоторакса је непозната због оскудице литературе о одређеној теми,. За сада постоји само неколико пријављених случајева пнеумоскротума у енглеској литератури.[8][6][7][9][10][11]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клинички ЕС је генерално безболно стање и манифестује се као отицање скротума и појава крепитација (пуцкетања) при палпацији скротума.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза је релативно једноставна јер се осим тумефакције, напетости и бола, при палпацији скротума констатују крепитације (пуцкетање).

С обзиром на предност ове патофизиологије и пнеуматике опасне по живот, као што је перинеум, као што је етинеум . или пнеумоторакс, не треба занемарити важност проналажења узрока пнеумоскротума у ​​окружењу трауме. Овај налаз може довести до раније дијагнозе, али што је још важније, правовремене интервенције која спашава живот.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Разматрање различите дијагноза је важно јер пнеумоскротум може настати из екстрагениталних анатомских локација и погрешна дијагноза ових стања може бити потенцијално фатална.

Терапија[уреди | уреди извор]

Промена најчешће пролази без хируршке терапије. У одређеним ситуацима може се вентуално може направи дренажа иглом за давање ињекције.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Firman, R; Heiselman, D; Lloyd, T; Mardesich, P (1993). „Pneumoscrotum”. Annals of Emergency Medicine. 22 (8): 1353—6. PMID 8333643. doi:10.1016/s0196-0644(05)80122-2. 
  2. ^ Watson, H. S.; Klugo, R. C.; Coffield, K. S. (1992). „Pneumoscrotum: Report of two cases and review of mechanisms of its development”. Urology. 40 (6): 517—21. PMID 1466104. doi:10.1016/0090-4295(92)90406-m. 
  3. ^ Yang, B; Jiang, S. X.; Fan, Z. L. (2007). „Pneumoscrotum induced by spontaneous colon perforation: A case report and review of the literature”. Zhonghua nan ke xue = National journal of andrology. 13 (8): 744—5. PMID 17918718. 
  4. ^ Lostoridis, E; Gkagkalidis, K; Varsamis, N; Salveridis, N; Karageorgiou, G; Kampantais, S; Tourountzi, P; Pouggouras, K (2013). „Pneumoscrotum as complication of blunt thoracic trauma: A case report”. Case Reports in Surgery. 2013: 392869. PMC 3557629 Слободан приступ. PMID 23401836. doi:10.1155/2013/392869. 
  5. ^ а б Konstantinos G, Nikolaos V, Nikolaos S, Georgios K, Spyridon K, Paraskevi T, Konstantinos P., Eftychios L. „Pneumoscrotum as Complication of Blunt Thoracic Trauma: A Case Report”. Case Reports in Surgery Volume 2013 (2013), Article ID 392869, 4 pages. Приступљено 26. 3. 2016. 
  6. ^ а б в Cochetti G, Barillaro F, Cottini E, D'Amico F, Pansadoro A, Pohja S. „Pneumoscrotum: Report of two different cases and review of the literature”. Ther Clin Risk Manag. 11: 581—7. 2015. . [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  7. ^ а б в Ono Y, Okubo Y, Hashimoto K, Inokuchi R, Odajima H, Tase C,; et al. (2015). „Massive subcutaneous emphysema, bilateral pneumothorax, pneumomediastinum, pneumoperitoneum, pneumoretroperitoneum, and pneumoscrotum after multiple direct laryngoscopies: An autopsy case report”. J Anesth. 29: 622—6. . [PubMed] [Google Scholar]
  8. ^ а б в Rowe MI, Copelson LW, Clatworthy HW (1969). „The patent processus vaginalis and the inguinal hernia”. J Pediatr Surg. 4: 102—7. . [PubMed] [Google Scholar]
  9. ^ а б в Netsch C, Bach T, Gross AJ (2012). „Pneumoscrotum as a consequence of long-term ventilation”. Urologe A. 51: 242—4. . [PubMed] [Google Scholar]
  10. ^ а б в Humphreys F, Hewetson KA, Dellipiani AW (1984). „Massive subcutaneous emphysema following colonoscopy”. Endoscopy. 16: 160—1. . [PubMed] [Google Scholar]
  11. ^ а б в Raffin E, Tundo G, Schroeck F (2017). „Pneumoscrotum with extensive penile and abdominal subcutaneous emphysema: A case report of uncertain etiology”. Urol Case Rep. 11: 50—2. . [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]

Литература[уреди | уреди извор]

  • R. Firman, D. Heiselman, T. Lloyd, and P. Mardesich, “Pneumoscrotum,” Annals of Emergency Medicine. 22  (8):–1356, 1993.
  • H. S. Watson, R. C. Klugo, and K. S. Coffield,. „“Pneumoscrotum: report of two cases and review of mechanisms of its development,””. Urology. 40 (6): 517. –521, 1992.
  • Y.Wakabayashi andW. H. Bush Jr.,. „“Pneumoscrotum ather blunt chest trauma,””. The Journal of Emergency Medicine. 12 (5): 603. –605, 1994.
  • E. L. Keyes, (1912). „“Two cases of pneumo-scrotum following nephrotomy,””. The American Journal of Urology and Sexology. 8: 68—71. , .
  • R. Hasel, S. K. Arora, and D. R. Hickey, “Intraoperative complications of laparoscopic cholecystectomy,” Canadian Journal of Anaesthesia, vol. 40, no. 5 I, pp. 459–464, 1993.
  • N. Katkhouda, G. M. R. Campos, E. Mavor, A. Trussler, M. Khalil, and R. Stoppa,. „“Laparoscopic extraperitoneal inguinal hernia repair: a safe approach based on the understanding of rectus sheath anatomy,””. Surgical Endoscopy. 13 (12): 1243. –1246, 1999.
  • W. Mazraany, H. Kohli, A. Gabriel, G. R. Machado, M. O.Bojalian, and M. E. Reeves, (2004). „“Massive pneumoscrotum following open gastrostomy,””. Contemporary Surgery. 60: 219—221. , .
  • T. W. Hill, L. D. Mills, and C. J. Butts,. „“Pneumoscrotum aer jejunal perforation: a case report,””. Journal of Emergency Medicine. 42 (3): 279. –282, 2009.
  • M. I. Rowe, L. W. Copelson, and H. W. Clatworthy,. „“The patent processus vaginalis and the inguinal hernia,””. Journal of Pediatric Surgery. 4 (1): 102. –107, 1969.
  • R. S. Snell, “The abdomen: part I—the abdominal wall,” in Clinical Anatomy by Regions, pp. 147–150, Lippincott Williams & Wilkins, Baltimore, Pa, USA, 2007.
  • C. M. Zylak, J. R. Standen, G. R. Barnes, and C. J. Zylak,. „“Pneumomediastinum revisited,””. Radiographics. 20 (4): 1043. –1057, 2000.
  • M. T. Macklin and C. Macklin, (1944). „“Malignant interstitial emphysema of the lungs and mediastinum as an important occult complication in many respiratory diseases and other conditions: an interpretation of the clinical literature in the light of laboratory experiment,””. Medicine. 23: 281—358. , .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емфизем_скротума&oldid=27853635”