Енергетска терапија

С Википедије, слободне енциклопедије
Енергетска терапија
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностТрадиционална медицина
МКБ-9-CM99.9
MeSHD000529
Биолошки базирање алтернативе
и комплементарна терапија - edit
NCCAM класификације
  1. Алтернативни медицински системи
  2. Интервенције ума и тела
  3. Биолошки базирана терапија
  4. Манипулативне методе
  5. Енергетска терапија
Види још

Енергетска терапија је део традиционалне (комплементране и алтернативне) медицине и заснована је на коришћењу енергетских поља која се могу мерити и оних која се не могу мерити, али се претпоставља да постоје. Енергетска терапија, је често познатија под називом биоенергетска терапија, и још увек је суочена са низом проблема, који проистичу из чињенице да не постоје јасно дефинисане и емпиријски, на задовољавајући начин верификоване терапијске процедуре и терапијска средства којима се она користи.[1][2][3] [4][5] [6]

Технике енергетских поља за која се претпоставља да постоје[уреди | уреди извор]

Верује се да људско тело има своју виталну енергију која се исказује као биоенергетска поља, али се не може мерити. Здравље представља проток виталне животне енергије кроз све његове делове а болест је њена стагнација или блок. Саставни део сваког живог бића је природна тенденција ка самоизлећењу а то се дешава непрекидно и без престанка на подсвесном нивоу. Ако ми на свесном нивоу дамо шансу тај самоизлећујући процес може се и убрзати. Никола Тесла је давно рекао да ће развојем и испитивањем „невидљивих сила“ човечанство напредовати у науци за пар година тако брзо као што није све време до сада.

Још су стари кинески лекари пре пар хиљада година тај ток животне енергије сликовито су поредили са током реке, од извора до ушћа а ту „животну снагу“ су назвали „природна исцелујућа сила“". Ово биоенергетско поље познато је и под разним другим именима у традиционалној кинеској медицини, као и у јапанском Кампо систему. То је qi (чи), doshas у Ајурведи, prana, етерична енергија, fohat, orgone, odic force, хомеопатска резонанса и душа у другим областима традиционалне медицине.

Биоенергетичари сматрају да смо на квантном нивоу ми дословно део универзалне енергије где сваки наш део, било физички, емоционални, ментални, духовни, мерено на нивоу електромагнетизма, вибрира на одређеној фреквенци. Зато постоји схватање да се витална енергија креће унутар човека, али да се она постојећим техникама и инструментима физике не може измерити.

Различити терапеути традиционалне медицине тврде да могу ово биоенергетско поље видети или осетити и да могу њиме управљати и тиме утицати на физичко стање тела и његов здравственио стање. Биоенергетичари сматрају да је болест последица нарушавања нормалног протока биоенергетског поља, што је и учење традиционалне Кинеске медицине старе преко 2000 година, која своје процедуре (акупунктура, лековито биље, моксибустија, пуштање крви) усмерава ка обнављању и нормализовању тока виталне енергије.

Поступци традиционалне медицине који користе манипулацију биоенегетским пољем су:

  • Qi gong пореклом из Кине. Ова метода се примењује у Кини посебно за регулацију повишеног крвног притиска и лечење астме. Највећи број података о успешности манипулацијом qi виталном енергијом повезан је са приказима појединачних случајева.
  • Реики и Јореи пореклом из Јапана.
  • Терапија додиром, где терапеут региструје поремећај биоенергетског поља и крећући руке изнад поремећених зона исте нормализује
  • Молитве за оздрављење где се преко молиоца посредује за сопствено оздрављење. Сваки пацијент може имати своју молитву. Исцелитељска моћ молитве за оздрављење заправо почива на променама у подсвести сваког човека, што утиче на његов ментални став према способностима сопственог организма за самоизлечењем.

Реики, Јореи и терапија додиром користе исти принцип. После дијагностике поремећеног биоенергетског поља, терапеут снагом сопственог бионергетског поља нормализује поремећаје, успоставља хармонију и поправља могућност организма у циљу самоизлечења[7]

У терапију додиром могао би да се сврста и тзв. би дигитални О ринг тест (BDROТ). Он се примењује као дијагностички поступак где испитивач преко погодног медијума испитује зоне биоенергетских поља појединих органа и, уколико нађе да су измењене, прописује терапију која је заснована на примени стандардних фармаколошких препарата.

Хомеопатија такође једним делом спада у домен деловања енергетског поља јер се верује да њихови лекови мобилишу виталну енергију тела која, потом, координише процес оздрављења, преносећи информацију виталне енергије у локалне физичке промене, што нормализује нарушено стање.

... Зависно од дијагностикованог дефицита виталне енергије, хомеопата усаглашава дозу (потенцију) лека и брзину третмана просуђујући веродостојност клиничког тока и прогнозе. Принцип сличности у хомеопатији чини да се лек примењује у великом разблажења, тако да је у целој дози често присутно неколико молекула лека и тешко се може говорити о његовом фармаколошком дејству. Хомеопате сматрају да то није важно, већ да је информација о лековитом учинку похрањена у раствору у физичком смислу, што до сада нити једно испитивање није потврдило

Бројне манипулације биоенергетским пољем су најконтроверзнији део традицоналне медицине, [8]. јер се њихови резултати не могу доказати биофизичким мерењам енергетског поља терапеута, нити промена биоенергетског поља болесника.

Ако биоенергетска поља постоја, онда је задњих 200 година интензивног развоја физике, хемије, биологије то морало да ревалоризује. Јер сви ови ефекти електромагнетних поља у живим бићим се данас могу лако детектовати, с обзиром на велику прецизност са којом се електромагнетни феномени могу мерити у савременим лабораторијама. Физичари су до данас мерили магнетни диполни моменат електрона (мера јачине магнетног поља електрона) милонима пута, а израчунат је са истом тачности. Они би онда сигурно требало да буду у стању да детектује било које електромагнетне ефекте у телу довољно моћне да се крећу око атома или шта год да се дешава у изазивању или лечењу болести.

Али ни физика ни било која друга наука није видела нешто што захтева промену основаних теорија физике. Нема елементарне честице или поља за које је утврђено да су једино биолошке. Нико чак није то ни наговестио у данашњим најновијим и најмоћнијим детекторима[8].[9]
Ово не смета да ове контроверзне технике примењује попут молитве за здравље и до 30% становништва у САД, а до 5% примењује и неке исцељујуће ритуале[10]

Физичка својства биоенергетског поља[уреди | уреди извор]

Бројни покушаји терапеута да пре и после деловања енергетске терапије, сниме биоенергетско поље углавном су доживели неуспех. Наводимо неке од бројних покушаја да се обијасни суштина деловања биоенергетског поља.[9]

Семјон Давидовича Кирлиан је био јерменски електричар који је 1937. открио да се на фотографијама око живих објеката смештених у високо пулсирајући електромагнет, приказује тзв. ауру („облак који обавија живо биће“). Кирилианова техника, којој се једно време поклањана посебна пажња, изгубила је на значају када су физичари објаснили да је аура последица исијавања воде и гасова у електричном пољу, и да она не потиче само из живог бића, већ и обичних предмета, те је даљи интерес за ову врсту испитивања престао.[11][12][13][14]

Како је неким ранијим истраживањима утврђено да се ниво гама зрачења у току биоенергетског третмана смањује код свих лечених пацијената, претпоставља се да је тело примарни емитер гама зрака, а да калијум-40 (40К) представља само регулаторно енергетски део тела које обавија електромагнетно поље.[15] Зато је могуће да се енергетско подешавање организма може изменити променом електромагнетног флукса руку терапеута, што у досадашњим испитивањима још није доказано.

Стефанатос[16] је говорио да „електромагнетна поља (ЕМП) која протичу из бактерија, вируса и отровних супстанци утичу на ћелије тела и ослабљују њен састав.„ Дакле, животна снага је сасвим експлицитно идентификована са електромагнетним пољима, која су узрок болести. Зато је неопходно да се на неки начин животна енергије тела избалансира биоенергетском терапијом. „Ни антибиотик ни било који лек, без обзира колико је моћан, неће моћи да сачува животињу ако је витална снага потиснут или недостаје.“[16] Дакле, здравље или болести одређује онај ко победи у „бици“ између добрих и лоших електромагнетних таласа у телу.

У покушајима да се обијасне механизми биоенергетских поља Ајнштајново име се често налази у литератури[9]. Тако Стефанатос каже: „На основу Ајнштајнове теорије квантне физике, ови енергетски принципи су интегрисани у медицини као свеобухватан приступ дијагнози, превенцији и лечењу болести.“[16]

Технике примене енергетских физичких поља[уреди | уреди извор]

Енергетска поља су физичке величине електромагнетног и гравитационог поља у виду;

Заједничко наведеним физичке величине је да се њихова снага може мерити и исказивати преко таласне дужине и фреквенције или енергетског набоја честица.

Постоји много дијагностичко-терапеутских поступака попут магнетне резонанце, радијационе терапије, ултразвучне терапије које се примењују у лечењу псоријазе, срчаног пејсмејкера​​ итд. Код ултразвучне терапије, инфрацрвена терапија, ултраљубичаста терапија и употребе других делова енергетског спектра у медицинске сврхе (нпр у физикалној медицини), енергетска поља се биофизички могу измерити.

У овој врсти терапије користе се стационарна и пулсирајућа електромагнетна поља.

Магнетна терапија[уреди | уреди извор]

Бројни примери примене статичког магнетног поља у циљу лечења и превенције (нпр. бола), потичу још од првих дана након открића магнета, међутим и до данас нема поузданих доказа да је њихова применау лечењу делотворна, а посебно да она делује на модулацију синаптичке трансмисије.

Променљиво електромагнетно поље користи се скоро 50 година у лечењу спортских повреда (прелома, нагњечења, убоја), остеоартрозе, мигрене, мултипле склерозе, поремећаја спавања са прецизно дефинисаним протоколима примене и подацима о ефикасности, али детаљнији подаци о механизмима деловања и даље су непознаница[17].

Терапија микроталасним зрацима[уреди | уреди извор]

У зависности од енергије којом располаже микроталасно зрачење, изазива многобројне биолошке ефекате како in vivo, тако и in vitro. Ово зрачење је до сада коришћено у лечењу различитих врста канцера, кожних, кардиоваскуларних, гастроинтенстиналних, психијатријских и других обољења.[18]

И поред различитих и доказаних биолошких ефеката, стварна природа механизма деловања микроталаса није јасна, нити је прецизно доказана а у већини студија није у довољној мери испитиван утицај плацебо ефекта. Познато је да целокупну примењену дозу енергије микроталаса апсорбују кератиноцити али и даље није јасно како се она трансформише у терапеутски учинак.[19]

Терапија звуком (музико-терапија)[уреди | уреди извор]

Терапија звуком заснива се на преносу вибрационе или фреквенцијске снаге звучних таласа. У овој врсти лечења најчешће се примењује терапија музиком, али и терапија у којој се користи звучна виљушка или емитовање снимљених звукова из природе.

Претпоставља се да у основи позитивних ефеката звучне терапије лежи фреквентцијска резонанција (подрхтавања) делова тела или органа, која у њима стварају услове за побољшање ћелијских функција што у крајњем исходу има за последицу исцељење[20]

... Музико-терапија има учинке код оболелих од повишеног крвног притиска (хипертензије), и у садејству са имагинарним методама (терапија ума и тела), употребљава се за поправљање расположења, смањивање акутног и хроничног болног стања и замора.

Терапија светлошћу[уреди | уреди извор]

Лечење светлошћу засновано је на примени природних и вештачких извора светлости (ласерске, поларизоване и монохроматске) у различитим болесним стањима и поремећајима. Резултати истраживања указују на одређене биолошке и терапијске учинке светлости, посебно када су у питању сезонске афективне болести, депресије и поремећаји спавања.

Ласерска фотобиостимулација показује позитивне ефекте у ублажавању бола и зарастању рана. И даље је неразјашњена стварна природа њеног учинка[21][22]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Malicević, Z. (2006). „Alternative and complementary medicine”. Vojnosanitetski Pregled. 63 (1): 55—64. PMID 16471250. doi:10.2298/VSP0601055M. .
  2. ^ Hunt 2003, стр. 215.
  3. ^ Rosenfeld & Bluestone 2003, стр. 243.
  4. ^ Par Lillian Sholtis Brunner,Suzanne Smeltzer,Brenda Bare,Doris Smith Suddarth Soins infirmiers en médecine et en chirurgie: 1. Généralités de Boeck 2006 152 [1][мртва веза]
  5. ^ Pierre Tillement Traitements du mal de dos: Causes et Thérapies Ellébore 2004 136 [2][мртва веза]
  6. ^ Jolliot 2003, стр. 175.
  7. ^ Miles, P.; True, G. (2003). „Reiki--review of a biofield therapy history, theory, practice, and research”. Altern Ther Health Med. 9 (2): 62—72. PMID 12652885. .
  8. ^ а б Trick or Treatment. Corgi. 2008. стр. 388. 
  9. ^ а б в Victor J. Stenger. The Physics of 'Alternative Medicine' Bioenergetic Fields Spring/Summer 1999 Volume 3 ~ Number 1 The Scientific Review of Alternative Medicine Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2006)
  10. ^ Barnes P, Powell-Griner E, McFann K, Nahin R. Complementary and alternative medicine use among adults: United States, 2002. CDC Advance Data Report #343. 2004. Bathesda: NCCAM; 2004
  11. ^ Pehek, J. O.; Kyler, H. J.; Faust, D. L. (1976). „Image modulation in corona discharge photography”. Science. 194 (4262): 263—270. Bibcode:1976Sci...194..263P. PMID 968480. doi:10.1126/science.968480. 
  12. ^ Singer B. Kirlian photography. In: Abell G, Singer B, eds. Science and the Paranormal. New York, NY: Scribners 1981
  13. ^ Watkins A, Bickel W. (1986). „A study of the Kirlian effect.”. Skeptical Inquirer. 10 (3): 244—257. 
  14. ^ Watkins A, Bickel W. (1989). „The Kirlian technique: controlling the wild cards”. Skeptical Inquirer. 13 (2): 172—184. .
  15. ^ Benford, M. S. (2001). „Radiogenic metabolism: An alternative cellular energy source”. Med Hypotheses. 56 (1): 33—9. PMID 11133253. doi:10.1054/mehy.2000.1105. .
  16. ^ а б в Stefanatos J. Introduction to bioenergetic medicine. In: Schoen A, Wynn S, eds. Complementary and Alternative Veterinary Medicine: Principles and Practice. Mosby-Year Book; 1997.
  17. ^ Vallbona, C.; Richards, T. (1999). „Evolution of magnetic therapy from alternative to traditional medicine”. Phys Med Rehabil Clin N Am. 10 (3): 729—54. PMID 10516987. doi:10.1016/S1047-9651(18)30190-6. .
  18. ^ Rojavin, M. A.; Ziskin, M. C. (1998). „Medical application of millimetre waves”. QJM. 91 (1): 57—66. PMID 9519213. doi:10.1093/qjmed/91.1.57. .
  19. ^ Szabo, I.; Manning, M. R.; Radzievsky, A. A.; Wetzel, M. A.; Rogers, T. J.; Ziskin, M. C. (2003). „Low power millimeter wave irradiation exerts no harmful effect on human keratinocytes in vitro”. Bioelectromagnetics. 24 (3): 165—73. PMID 12669299. S2CID 44863385. doi:10.1002/bem.10077. .
  20. ^ Chlan L. Music intervention. In: Snyder M, Lindquist R, edsitors Complementary/Alternative Therapies in Nursing. 4th ed. New York: Springer Publishing Company; (2001). стр. 58−66
  21. ^ Maličević Ž, Kojić Lj, Antonić M, Stamenović B (1991). „The effect of low power laser irradiation on the synaptic transmission in the rat sympathetic ganglion.”. Period Biol . 93 (2): 293—4. .
  22. ^ Reddy, G. K. (2004). „Photobiological basis and clinical role of low-intensity lasers in biology and medicine”. J Clin Laser Med Surg. 22 (2): 141—50. PMID 15165389. doi:10.1089/104454704774076208. .

Литература[уреди | уреди извор]

  • Rosenfeld, Richard M.; Bluestone, Charles D. (2003). Evidence Based Otitis Media. PMPH-USA. стр. 243. ISBN 978-1-55009-254-7. 
  • Jolliot, Chantal (2003). Les notions de force vitale et d'énergie: permanence culturelle, nécessité conceptuelle. L'Harmattan. стр. 175. ISBN 978-2-7475-3973-9. 
  • Hunt, E. Stephen; Judith M. Carpenter, Robert L. Morgan. Classification of instructional programs 2000 edition. DIANE Publishing. стр. 215. ISBN 978-1-4289-2572-4. 
  • Astin J., Why PatientsUse Alternative Medicine? An Empirical Study, Journal of the American Medical Association, 1998. 279: 1548-1553.
  • Vincent C., Furnham A., Why do patients turn to complementary medicine? An empirical study, British Journal of Clinical Psychology, 1996. 35: 37-48; Blais R., Maiga A., Aboubacar A.,How different are users and non-users of alternative medicine?, Canadian Journal of PublicHealth, 1997. 88:159-162;
  • Wolsko P., Ware L., Kutner J., Chen.Tan L., Albertson G., CyrL., Schilling L., Anderson R.J., Alternative/Complememntary medicine: Wider usage than accepted, The Journal of Alternative and Complementary Medicine, 2000. 6:321-326;
  • Kelner M., Wellman B., Health care and consumer choice: Medical and alternative therapies, Social Science & Medicine, 1997a, 45: 203-212.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Традиционална комплементрана и алтернативна медицина
Популарна медицина Самолечење • Лечење домаћим лековима • Народна медицина
Традиционална медицина Ајурведа • Акупунктура • Акупресура • Духовна енергетска медицина • Јога • Традиционална кинеска медицина • Оријентална медицина • Квантна медицина • Макробиотика • Моксибустија • Примењена кинезиологија • Рефлексологија • Сегментна терапија • Суђок • Традиционална домаћа медицина • Туина • Шиацу
Методе традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине Апитерапија • Ароматерапија • Биоенерготерапија • Детекција штетних зрачења • Енергетска терапија • Остеопатија • Хиропрактика • Хомеопатија • Халотерапија • Хербалистика • Лечење звуком • Лечење вером • Магнетотерапија Натуропатија • Квантна медицина • Кристалотерапија • Лечење светлом • Фитотерапија • Породични распоред • Реики • Ролфинг • Таи чи чуан • Ћи гонг • Су Ђок • Спелеотерапија • Уринотерапија • Кисело-алкална дијета • Хидротерапија дебелог црева


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енергетска_терапија&oldid=27809766”