Етичке норме код психолошких истраживања

С Википедије, слободне енциклопедије
Резус макаки у експерименту Харија Харлова у истраживању афективног везивања код мајмуна. Експеримент се сматра неетичним због изазивања здравствених последица код мајмуна. [1]

Ригорозне истраживачке методе су у самој сржи науке, па зато психолози значајно време посвећују дискусијама и расправама о процедурама за прикупљање и процењивање података. Такође се пуно расправља и о етици научних истраживања – о моралним принципима понашања који руководе истраживањима. Удружења психолога имају своје етичке кодексе које чланство мора да следи (нпр. American Psychology Association).

Етичка начела у проучавању људских бића[уреди | уреди извор]

Када се проучавају људска бића, потребно је пратити следеће норме:

  • да се поштује достојанство и добробит испитаника.
  • добровољно учествовање, да испитаници знају довољно о студији да би могли одлучити да ли желе да учествују (некада не могу знати све детаље, јер ће то променити њихово природно понашање).
  • морају бити заштићени од физичког или менталног повређивања.
  • ако постоји нека доза ризика, унапред се морају упозорити испитаници и дати им прилику да одустану.
  • код испитивања непријатних тема (анксиозности, љутине, фрустрираности,...) мора се проверити. потенцијална вредност студије, размотрити употреба других алтернативних начина, обавезно дебрифовање на крају са објашњењем сврхе испитивања.

Етичка начела проучавања животиња[уреди | уреди извор]

Када се проучавају животиње, научници морају да следе принципе попут:

  • Стицање, брига, употреба и одлагање животиња у складу са важећим савезним, државним и локалним законима и прописима и професионалним стандардима.
  • Морају да обезбеде су сви појединци под њиховим надзором који користе животиње добили упутства о методама истраживања и нези, одржавање и руковање врстама које се користе, у мери која одговара њиховој улози.
  • Уложити разумне напоре да умање нелагодност, инфекције, болести и бол субјеката животиња.
  • Користити поступак који животиње излаже болу, стресу или лишењу само када је алтернативни поступак је недоступан и циљ је оправдан његовом будућом научном, образовном или примењеном вредношћу.
  • Изводити хируршке поступке под одговарајућом анестезијом и следити технике како бисте избегли инфекцију и умањили бол током и после операције. Наставите брзо када је прикладно да живот животиње буде прекинут, уз настојање да се бол смањи на минимум и у складу са прихваћеним процедурама.

Штавише, психолози обучени за одговарајуће истраживачке методе и искусни у нези лабораторијских животиња морају надгледати све поступке који укључују те животиње и „одговорни су за обезбеђивање одговарајућег разматрања њихове удобности, здравља и хуманог третмана“, каже се у закону.[2][3][4]

Зашто су научницима потребна истраживања над животињама[уреди | уреди извор]

Психолозима су потребна истраживања због:

  • да проуче базичне карактеристике одређене врсте
  • да открију практичну примену (нпр. студије понашања животиња помажу сељацима како да смање деловање штеточина, птица и јелена, на усеве, а да их не убијају)
  • да се проуче ствари које се не могу испитивати на људима из етичких или практичних разлога (нпр. на мајмунима испитивање ране депривације и последица на емоционални развој)
  • да се разјасне теоријска питања (нпр. дужи живот жена да се не приписује животном стилу, кад се види да и код других сисара постоји та разлика између мушких и женских јединки)
  • да се унапреди добробит људи (нпр. откривање лекова за смањење бола, рехабилитација неуролошких оштећења, разумевање механизама који леже иза губитка памћења и сенилности)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Medical Research Modernization Committee | "A Critique of Maternal Deprivation Experiments on Primates"
  2. ^ National Institute of Mental Health. (2002). Methods and welfare considerations in behavioral research with animals: Report of a National Institutes of Health Workshop. (NIH Publication No. 02-5083). Washington, DC: U.S. Government Printing Office. Also online at www.nimh.nih.gov/research/animals.cfm.
  3. ^ Institute of Laboratory Animal Research. (1996). Guide for the care and use of laboratory animals. Washington, DC: National Academy Press. Also online at www.nap.edu.
  4. ^ APA's Guidelines for Ethical Conduct in the Care and Use of Animals are at http://www.apa.org/science/leadership/care/guidelines.aspx.