Еуђенио Пикано

С Википедије, слободне енциклопедије
Еуђенио Пикано
Лични подаци
Датум рођења(1958-10-10)10. октобар 1958.(65 год.)
Место рођењаКасино, Италија
Научни рад
ПољеКардиологија
АкадемијаСрпска академија наука и уметности

Еуђенио Пикано (Касино, 10. октобар 1958) је италијански кардиолог, академик и инострани члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности од 23. октобра 1997.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је основне студије на Медицинском факултету Универзитета у Пизи 1981. године, специјализацију из кардиологије 1984. и докторат 1993. године.[1][2]

Радио је као директор истраживања Института за клиничку физиологију Италијанског националног савета, и као гостујући професор Медицинског факултета Универзитета у Београду од 1995. године.[1] Био је директор Ехокардиографске лабораторије Института за клиничку физиологију у Пизи (1997-2008), научни директор клиничке кардиологије Монтевергине (2003-2008) и генерални директор Института за клиничку физиологију (2008-2014). Именован је за професора кардиологије (2013) и професора медицине на Универзитету у Астани, Казахстан (2015). Од 2015. до сада је директор истраживања Одељења за биомедицину италијанског Националног савета за истраживање.[2]

Гостујућу је коуредник Circulation Америчке асоцијације за срце од 1991, био је члан уредничког борда Journal of the American Society of Echocardiography 1999—2001, Journal American College Cardiology 2003—2007. и Journal of the American Society of Echocardiography 2004—2006, оснивач је и одговорни уредник Cardiovascular Ultrasound.[1] Инострани је члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности од 23. октобра 1997.[1]

Објавио је 525 радова у рецензираним часописима (Х-индек=98 од Google Scholar). Његова књига „Ехокардиографија стреса” је у свом седмом издању (2023) и преведена је на 6 језика.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Еуђенио Пикано”. САНУ. 
  2. ^ а б в „Prof Eugenio Picano MD, PhD”. stressechohk.com. Приступљено 26. 1. 2024.