Живот духа

С Википедије, слободне енциклопедије

Живот духа (у оригиналу The Life of the Mind) је књига Хане Арент први пут објављена 1978. године. У питању је њено последње и недовршено дело. Књига разматра три основне духовне моћи: мишљење, хтење и расуђивање.

Садржај[уреди | уреди извор]

Арент у овом делу сматра да је мишљење непрекидна потрага за смислом. Мишљење се одвија у садашњости. Сваки тренутак времена је у непрекидном пролажењу, садашњост је претварање будућности у прошлост и мисао борави у јазу између прошлости и будућности у коме се налази nunc stans, једина вечност за коју смо способни.

Xтење пак представља својеврстан напор да се сачува слобода. Да би изборила подручје слободе, Хана Арент истражује историју појма воље, историју коју су писали „професионални мислиоци“ - филозофи и научници и закључује да они никад нису били задовољни слободом и њеном неминовном произвољношћу. Сматра да се треба окренути људима од дела, људима који су слободи морали бити одани већ због саме природе своје делатности, а она је ‚мењање света‘, а не само његово тумачење и сазнавање, и да се тиме ми окрећемо од идеје филозофске слободе ка политичкој слободи.

Последња целина Расуђивање је остала ненаписана. Ипак, најављујући га, Арент пише да је расуђивање моћ духа која има посла са прошлошћу.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. Снежана Оташевић: Отвореност духа[мртва веза], Факултет политичких наука, Београд