Житнић
Житнић | |
|---|---|
 Железничка станица у Житнићу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Град | Дрниш |
| Област | Дрнишка Крајина |
| Становништво | |
| — 2011. |  150 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 50′ 00″ С; 16° 08′ 53″ И / 43.83325171920675° С; 16.14799824649518° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 291 m |
  Житнић Житнић на карти Хрватске | |
 Житнић Житнић на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22320 Дрниш |
| Позивни број | +385 22 |
Житнић је насељено мјесто у саставу града Дрниша, у Далмацији, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се 4 км јужно од Дрниша у подножју планине Мосећ, на крашкој површи. У близини је и кањон Чиколе. То је прво село на путу Дрниш – Шибеник и кроз њега пролази пруга према Шибенику и Сплиту. Подијељено је на Горњи и Доњи Житнић.
Историја[уреди | уреди извор]
Први пут се село Житнић спомиње 1298. године, као самостална католичка жупа. У Другом свјетском рату, Житнић је био јако четничко упориште. За вријеме рата у Хрватској (1991–1995), налазио се у Републици Српској Крајини као њена најјужнија тачка, гдје се вршила размјена заробљеника.
Култура[уреди | уреди извор]
У селу се налази римокатоличка црква Св. Јуре из 1298. године (Горњи Житнић) и српска православна црква Св. Јована Крститеља из 1982. године (Доњи Житнић). У Горњем Житнићу се налази старо православно гробље.
Становништво[уреди | уреди извор]
Село је до рата било национално мјешовито. Број Срба и Хрвата био је готово једнак. Према попису становништва из 2001. године, Житнић је имао 195 становника.[1] Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 150 становника.[2]
| Националност[3] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 5 (2,56%) | 257 (50,39%) | 347 (52,18%) | 406 (50,30%) | 465 (53,50%) |
| Хрвати | 189 (96,92%) | 242 (47,45%) | 303 (45,56%) | 400 (49,57%) | 404 (46,49%) |
| Југословени | 6 (0,90%) | 1 (0,12%) | |||
| остали и непознато | 1 (0,51%) | 11 (2,15%) | 9 (1,35%) | ||
| Укупно | 195 | 510 | 665 | 807 | 869 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1857. | 521 | |
| 1869. | 649 | |
| 1880. | 645 | |
| 1890. | 680 | |
| 1900. | 809 | |
| 1910. | 857 | |
| 1921. | 680 | |
| 1931. | 951 | |
| 1948. | 915 | |
| 1953. | 949 | |
| 1961. | 869 | |
| 1971. | 807 | |
| 1981. | 665 | |
| 1991. | 510 | |
| 2001. | 195 | |
| 2011. | 150 | |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Житнић је имало 510 становника, следећег националног састава:
Презимена[уреди | уреди извор]
|
|
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Милка Планинц — некадашњи премијер СФРЈ (1982–1986). Рођена је у породици Николе Маладе и Стане рођ. Кашић.
- Серафим Кашић, српски игуман.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Попис становништва 2001.”. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори[уреди | уреди извор]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тромеђа: Житнић Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2022) (језик: српски)
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
