Законик владара Липит-Иштар

С Википедије, слободне енциклопедије
Липит-Иштар законик

Законик владара Липит-Иштар донет је око 1300. године пре нове ере, након што је, услед историјских дешавања, Трећа династија Ура нестајала и слабила, на историјску и правну сцену ступио је аморитски град Исина у пределу јужне Месопотамије. Законик је донет од стране петог по реду владара Прве династије Исине – Липит-Иштар, по коме овај законик и носи име. Писан је сумерским језиком на каменим стелама, димензија од око 27,94cm које су приликом проналажења тешко оштећене, а на којима су сачувана два фрагмента, уз претпоставку да се ради о оригиналном тексту. Управо град Нипур представља извориште највећег броја проналска везаних за овај законик, у коме се и налазила надалеко чувена писарска школа Старог вавилонског царства. До данас, сачуван је пролог и епилог законика, заједно са око 37 његових прописа.

Данас се неки од доступних остатка чувају у University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology.

Садржај законика[уреди | уреди извор]

Карактеристика која се сусреће и код Липит-Иштар законика јесте специфичан пролог – увод у коме се доношење законика везује за вољу богова, с намером да се успостави правда на земљи и да се отклони мржња, завада и насиље. Такође, у уводу се истичу и способности владра Липит-Иштар, који је представљен као изузетан војсковођа, владар и неко чији је задатак успостављање правде у земљама Сумера и Акада.

            (i 20-37 [A i 20-ii13, B i 3`-5`]): Од тог доба, богови Ану и Енлил именоваше Липит-Иштар за принца земље – Липит-Иштара, мудрог пастира, чије је име изговорио бог Нунамнир – с намером да успостави правду на земљи, да услиши вапаје за правдом, да искорени заваде, мржњу и оружано насиље, да донесе добробит земљама Сумера и Акада.

Занимљив је однос према женама, тако да су жене могле и да наслеђују имовину, а имале су и одређену правну заштиту у случају трудноће (која се због великог утицаја класне дискриминације, није односила на робиње).

            (P rev. il 8-11): Ако човек умре без мушког потомства, неудата ћерка нека га наследи. (чл. б)

(P rev. iii 2-6/7-8): Ако (...) удари човекову кћер и зато она изгуби зачето дете, он нека одмери и преда 30 шекела сребра, а ако она умре, такав човек нека буде убијен. (чл.д и чл. е)

Законик је садржао чланове о најму брода, закупу воћњака, крађом у туђој башти, некоришћењу обрадивог земљишта, као и уколико у случају не плаћања пореза, странац преузме терет плаћања истог, он има право да по протоку рока од три године, преузме имање. Законик садржи делове о најму радне стоке, конкретно волова и ово питање регулише кроз чак 4-5 чланова.

(B xx 22-26): Ако човек унајми вола и поломи му реп, он нека одмери и преда једну четвртину његове вредности (у сребру). (чл. 37)

Тужилац који је оптужио лице, и не докаже његову кривицу, сносиће исту ону казну коју је и лично предложио.

(D iv 1-9, E iv 9-18): Ако човек, без основа оптужи другога за нешто о чему нема никаквог сазнања, и тај човек то не докаже, он нека сноси казну у случају у коме је изнео оптужбе. (чл. 17)

Затим следи већи део норми које се односе на питање наследног права. Регулисани су различити случајеви наслеђивања деце добијене у законском браку, али и наслеђивање од стране деце добијене ван брака, са другим женама. Такође, регулисан је и положај „главне жене“, али и могућност да муж у браку, поред своје жене има и „жену са улице“.

(B xix 1-8, F ii 26-iii6): Ако човекова главна супуруга изгуби своје чари, или остане непокретна, она неће бити изгнана из куће; ипак, њен муж ће моћи да ожени здраву супругу, и друга супруга ће старати о главној супрузи. (чл. 29)

У епилогу, сусурећу се делови пролога, где се величају достигнућа владара и избор самих богова, да управо владар Липит-Иштар, буде изабран „речју бога Утуа“ за истребљивача мржње и насиља.

Ја учиних да нестану вапаји, нарицања и крици за правдом и суђењем. Ја учиних да се право и истина истакну и заблистају, и ја донех благостање земљама Сумера и Акада...

Санкције[уреди | уреди извор]

Санкције присутне у Липит-Иштар законику, првенствено се заснивају као и код његовог претходника, на имовинској композицији, а ретко и изрицање казне смрти. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Аврамовић С., Станимировић В., Упоредна правна традиција, Правни факултет Универзитета у Београду. 2011. ISBN 978-86-7630-640-4.
  • Станимировић В., Хрестоматија за упоредну правну традицију, Правни факултет Универзитета у Београду. 2016. ISBN 978-86-7630-655-8.

Види још[уреди | уреди извор]