Злата Коцић

С Википедије, слободне енциклопедије
Злата Коцић
Злата Коцић
Лични подаци
Датум рођења(1950-08-31)31. август 1950.(73 год.)
Место рођењаЖељево, Сврљиг, ФНР Југославија

Злата Коцић (Жељево код Сврљига, 1950) српска је песникиња, есејиста и преводилац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Осмогодишњу школу завршила у Сврљигу, гимназију у Књажевцу и дипломирала на одсеку за руски језик и књижевност филолошког факултета Универзитета у Београду.

У Русији, у Москви на универзитету Ломоносов и институту Пушкин и у Ростову Великом на институту „К. Д. Ушински“, завршила неколико високих курсева језика и књижевности (1974, 1978, 1981, 1983. године). Радила је као професор у Другој београдској гимназији од 1975. до 1985. године, где је предавала руски језик, и теорију и праксу превођења. Од 1985. до почетка 2006. године радила у Нолиту, најпре као лектор-редактор потом као уредник. У Београду живи од 1969. године.

У периодици и књигама, од 1971. године до данас, објављује поезију, поетску прозу, драмске поетске текстове, студије о домаћој и иностраној поезији и прози, преводи с руског и на руски језик и приређене изборе поетских текстова. Као песник и преводилац заступљена у домаћим и страним зборницима и антологијама. Песме су јој превођене на руски, енглески, француски, бугарски, кинески, јерменски, немачки, румунски језик.

Слободни уметник од 2006. године. Члан је Српског књижевног друштва.[1]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

Песничке књиге[уреди | уреди извор]

  • Клопка за сенкуПросвета, Београд, 1982.
  • Оро око гротла – Књижевне новине, Београд, 1990.
  • Ребро – Нолит, Београд, 1993.
  • Гнездо и куполаСрпска књижевна задруга, Београд, 1995.
  • Ваздушне фреске – Народна књига, Београд, 1999.
  • Лазареве лестве – Гутенбергова галаксија, Београд, 2003.[8]
  • Мелод на води - Завод за уџбенике, 2008.
  • Лазареве лестве - друго издање - Источник, 2010, с поговором Драгана Стојановића „Лазарет и лазур“, од 119 до 166 стр.)
  • Бело пуле - Повеља, Краљево, 2014.
  • Биберче - Трећи трг, 2014.
  • LE PIÉTON AU LARGE (ПЕШАК НА ПУЧИНИ), српско-француско издање, избор, Трећи трг, 2014.
  • Сиринова скала/Скала Сирина, српско-руско издање, избор, Меридијани, Смедерево, 2014.

Књига поетске прозе[уреди | уреди извор]

  • Полог - Просвета, Београд, 1999.

Поетско-драмска дела[уреди | уреди извор]

  • Проклетије – документарна драма - коауторство са Иваном Растегорцем и Војиславом Донићем, Радио Београд, 1993.
  • Добро јутро, водо – Књижевност, 1999.
  • Руб – Источник, 1996.

Књига огледа[уреди | уреди извор]

Преводи са руског језика[уреди | уреди извор]

Књиге поезије[уреди | уреди извор]

  • Јосиф Бродски, УРАНИЈА, Народна књига 1990.
  • Јосиф Бродски, ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ (уз друге преводиоце, приредио Миливоје Јовановић) СКЗ, 1990.
  • Марина Цветајева, ПЕСМЕ И ПОЕМЕ, (Први том изабраних песама, уз друге преводиоце, приредила Милица Николић), СКЗ и Народна књига, 1990.
  • Марина Цветајева, ПРИЧА О СОЊЕЧКИ (стихове превела З.К., прозу Милица Николић), Дневник, Нови Сад, 2006.
  • Марина Цветајева, ХВАЛА ВРЕМЕНУ (уз друге преводиоце) КОВ, Вршац, 1997.
  • Александар Пушкин, БОРИС ГОДУНОВ (драма), Атеље 212, 1992.
  • Фјодор Тјутчев, ПЕСМЕ, Време књиге, 1994.
  • Велимир Хлебњиков, ОБИЈАЊЕ ВАСЕЉЕНЕ, Рад, 1998.
  • Јелена Шварц, ДЕЛА И ДАНИ ЛАВИНИЈЕ, монахиње из реда обрезања срца, Друштво Источник, 1994.
  • Сергеј Главјук, ПРОМАЈНИ КВАРТОВИ, Арка, Смедерево, 2005.
  • Марина Цветајева, ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ, Орфеус, Нови Сад, 2011.

Књиге прозе[уреди | уреди извор]

Преводи на руски језик[уреди | уреди извор]

Књиге поезије[уреди | уреди извор]

  • Деспот Стефан Лазаревич, СЛОВО ЛЮБВИ, Алдемо, Белград, 1997. (библиофилско издање)
  • Миодраг Павлович, ГЛАЗ НЕ ОТРЫВАЯ ОТ ХРИСТА, Алдемо, Белград, 2000. (библиофиско издање)

Монографија[уреди | уреди извор]

  • И. Слани – Д. Замурович, СЕРБИЯ, УЛУПУДС, 2002 (са Славицом Ђукић)

Књиге о поезији Злате Коцић[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]