Пређи на садржај

Змија мачка

С Википедије, слободне енциклопедије

Змија мачка са Малте
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Биномно име
Telescopus fallax
Fleischmann, 1831
Синоними

Tarbophis fallaxFleischmann, 1831

Змија мачка (латински: Telescopus fallax) је отровна змија из породице смукова. Присутна је у Италији, Грчкој (укључујући острва), Албанији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Сјеверној Македонији, Србији и Словенији, а природна станишта су јој медитеранска вегетација, пашњаци, планаже и сеоски вртови. Иако је све мање њезиних станишта, IUCN свеукупно сматра како врста није угрожена.

Изглед[уреди | уреди извор]

Иако је отровна, мачја змија није претња за људе јер се њени зуби налазе на задњем делу горње вилице, којима не може да угризе човјека. Такви зуби су и даље погодни за убијање свог природног плена.

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Ова змија се налази у Италија, Сјеверној Македонији, Грчка (Парос, Антипарос, Турлос, Крит, Калимнос, [[Самос] ], Милош, Крф), Албанија, приморска Словенија, Хрватска (укључујући нека Јадран острва), Херцеговина, Црна Гора, јужна Бугарска, Турска, Малта, Кипар, Иран, Ирак, Сирија , Израел, јужни Русија (Кавказ, Дагестан), Јерменија, Грузија и Азербејџан.

Начин живота[уреди | уреди извор]

Ова змија се углавном храни геконима и гуштерима. Плен је угризен и пуштен, чекајући да отров дјелује. Онда осјети ваздух и пронађе гјде је животиња отишла. Када пронађе мртву или парализовану животињу, прогута је цијелу, почевши од главе.

Подврсте[уреди | уреди извор]

5 подврсте су тренутно познате.[1]

  • Telescopus fallax cyprianus (Barbour & Amaral, 1927) - Кипар

Статус заштите[уреди | уреди извор]

Статус у Републици Српској - строго заштићена врста.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Telescopus fallax”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Шукало Г. (2022). Гмизавци Републике Српске - Бања Лука: Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, (Бања Лука: Vilux), ISBN 978-99976-86-03-9
  • Veith, G. (1991). Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196