Зорица Атић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Зорица Атић
Зорица Атић
Лични подаци
Датум рођења(1972-04-17)17. април 1972. (52 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољеисторија уметности

Зорица Атић (Београд, 17. април 1972) српски је историчар уметности, кустос и ликовни критичар. Обавља дужност директора и главног и одговорног уредника Центра за културу Гроцка од 2014. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 17. априла 1972. године у Београду. Након основне школе у Гроцкој, завршила је Пету београдску гимназију, започела студије архитектуре на Архитектонском факултету Универзитета у Београду и потом се посветила својој другој пасији и дипломирала са највишим оценама на Филозофском факултету Универзитета у Београду, предмету модерна уметност, одсек историја уметности. Располаже стручним звањем кустос.[1]

Члан је репрезентативних струковних удружења: Друштва конзерватора Србије (ДКС) и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС).[2] Такође, сарадник је националног дневног листа „Политика” и члан Независног удружења новинара Србије (НУНС).

Кустос је вредних културних добара - Ранчићеве куће са галеријом, и Легата др Александра Костића у Гроцкој, чији је иницијатор и у чијој поставци је учествовала као аутор.[3]

Стручна интересовања и опсег деловања крећу се у областима модерне уметности и заштитарства – сагледавању и очувању културне баштине у савременом добу. Активно промовише вредности културног наслеђа за друштво и наглашава важну улогу коју имају заједнице у управљању својим културним наслеђем и окружењем.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Јутрос сте били на пијаци. Kупили сте воће од којих ћете правити џем, сокове, компот и слатко.

Довољно је било да знате да је воће из Гроцке и било је ваше.

Туристички од Београда до Гроцке води римски пут касније цариградски друм. На овом је месту уз Дунав келтско племе Скордисци основало Београд 279. п. н. е. Грочани се хвале римском гробницом у Брестовику из III века и неимарством из XVIII века. У близини је археолошко налазиште Бело брдо из времена неолита 5.500 пре нове ере. Најважније, ту се налази најлепши видиковац у Београду.

Управо у Гроцкој живи особа која мења приступ животној свакодневици и СТРАХУ ОД ПРОМЕНА који је присутан у Србији. Њено име је Зорица Атић. Она је сталожена, одмерена, рационална историчарка уметности и директорка Центра за културу. Њена жеља за културном просвећеношћу грађана Гроцке и Београда је позитиван пример модернизацији савремене уметности. Своје идеје реализује у стварност и њена критика има основа и смисла. Она је променила однос према музејима, она не тражи изговоре или кривце већ решења. Она је музеј приближила публици и почела је да размишља на начин на који публика мисли. Од мана направила је предности. Галеријски простор културног добра Ранчићеве куће је доступан свима. Ту се одржавају музичке, ликовне, књижевне свечаности и разговори о актуелним, често табу темама из животне свакодневице.

Ентузијасти оваквог типа заслужују сваку похвалу!

Питам се зар треба да хвалимо само и увек покојнике!

Савремени радохоличари су јача покретачка снага.

Маја Роган: „Најлепша јабука из Гроцке”(Туристички урнебес, Београд 2019), прича посвећена Зорици Атић и њеном ентузијазму

Ангажована историчарка уметности посвећено истражује културно наслеђе и ослушкује савремену ликовну сцену. Аутор је више од стотину текстова за каталоге самосталних и групних уметничких изложби широм Србије, кустос је бројних поставки, а такође је отворила и/или током стручних вођења представила публици свих узраста многобројне уметничке концепције.

Аутор је низа едукативних и ликовних програма и пројеката, реализованих у мрежи сарадње са многобројним установама културе, образовним установама, јавним институцијама, струковним телима и удружењима у земљи и региону. Пише и објављује текстове, вести и репортаже из области модерне уметности, али и студије посвећене народном градитељству, културним локалитетима и знаменитим личностима Србије.

Од 2012. године је као стручни сарадник и потом уредник програма ангажована у Центру за културу Гроцка на креирању и реализовању програма установе и писању стручних текстова. Од 2014. године као директор и главни и одговорни уредник руководи грочанском установом културе са седиштем у Ранчићевој кући, културном добру од великог значаја за државу.

Располаже одличним резултатима у раду на анимацији и едукацији публике, пројектним активностима и великим искуством у јавним наступима - трибинама, предавањима, излагањима приликом свечаних догађаја, гостовањима у медијима, и уопште, у комуникацији са јавношћу. Члан је бројних одбора, савета и комисија за реализацију програма културе.

Геронтолошки центар града Београда 2016. године доделио је Златни сунцокрет Зорици Атић, за изузетна залагања и партнерску сарадњу, а Секретаријат за привреду града Београда је 2018. године истакао Центар за културу Гроцка и директорку Зорицу Атић као пример добре праксе међу установама културе у промоцији културне баштине.

  • 2020. Министарство културе и информисања Републике Србије је пројекат Центра за културу Гроцка у сарадњи са "Београдом за почетнике" уврстило у централни програм обележавања Дана европске баштине 2020.  у Србији, између осталог и стручна кустоска вођења Зорице Атић са ауторком серијала Смиљаном Попов кроз културну баштину Београда.[тражи се извор]

Културна баштина[уреди | уреди извор]

Посвећена је истраживању и промовисању културно-историјске баштине Гроцке и сматра да је рад на едукацији и ангажовање у културном животу дугорочно улагање у будућност заједнице којој припада. Посебну пажњу полаже на рад са децом и младима. Аутор је бројних образовних и ликовних програма и конкурса који имају за циљ да едукују, да подстакну и промовишу дечју креативност, али и да покрену свест о важности културних вредности којима смо свакодневно окружени, а чији су будући носиоци управо деца и млади. Тако је у сарадњи са Канцеларијом за младе ГО Гроцка и Културног центра, на њену иницијативу, 2015. године, осмишљен и урађен мурал површине 80m², са препознатљивим симболима ове области - Дунавом, гроздом, виновом лозом и фигурином древне Винчанске културе, обасјане Сунцем као симболом рађања цивилизације.

У циљу промоције културних садржаја гостовала је у бројним емисијама, ТВ и радио прилозима који говоре о богатој баштини Гроцке, а који упознају публику са њеним културним пејзажом и вредностима (чине их близу стотину археолошких налазишта, винчанска култура, Касноримска гробница у Брестовику, очувано народно неимарство, манастири и цркве, река Дунав, аде, воћњаци, виногради...).

Такође, аутор је штампаних брошура и публикација Центра за културу Гроцка које су осмишљене за презентацију и промоцију културно-туристичких садржаја старе вароши крај Дунава, а која спада у ред неколико београдских општина изразито богатих културним наслеђем.

Бројни ауторски едукативни и популарни текстови посвећени културним добрима од великог и изузетног значаја за Републику Србију, Гроцке, публиковани су у периодичним ревијама, дневној штампи, е-магазинима и порталима (дневном листу „Политика“, ревији ЗОВ Вечерњих Новости, веб порталу УНС-а, Авант Арт магазину...):

  • Завичајни музеј Гроцке: Заборављени легат проф. др А. Костићa
  • Легат професора Александра Костића у грочанском музеју[4]
  • Топлина варошког дома у Гроцкој
  • Грочанска чаршија – срце старе вароши крај Дунава[5]
  • Топлина дома - народно градитељство Гроцке
  • Винчански неолит данас или шта би рекао Милоје Васић
  • Народно градитељство Гроцке – споменик културе данас[6]
  • Касноримска гробница у Брестовику, данас
  • Влајковићева кућа, лепотица народног неимарства данас
  • Симбол Златног доба Гроцке – ресторан Виногради[7]
  • Грочанска варошка кућа - Ранчићева кућа у Гроцкој

Студије и научни радови[уреди | уреди извор]

  • 2021, „Заоставштина проф. др Смиље Kостић-Јоксић у Легату др Александра Kостића у Гроцкој", Српски медицински часопис лекарске коморе, Београд
  • 2020, Научни рад „Легат др Александра Костића у Гроцкој” (аутори: Зорица Атић, Милош Спасић, Драгана Стојић), Музеј града Београда: Годишњак града Београда, Књ. LXVI.
  • 2019, Студија „Топлина варошког дома Гроцке – Грочанска чаршија и Ранчићева кућа”, Београд: Центар за културу Гроцка
  • 2018, Научни рад „Настанак и развој Грочанске чаршије и студија случаја Ранчићеве куће у Гроцкој“, Музеј града Београда: Годишњак града Београда, Књ. LXV, 187-224.
  • 2017, Публикација „Гроцка на Дунаву“, Београд: Скупштина општине Гроцка
  • 2008/2012: Студија „Ерос и танатос у делу Густава Климта, 1-10” (Златна рибица; Мојим критичарима; Пут у модернизам; Пољубац; Алегоријске представе; Модерност и femme fatale; Идол у златном реликвијару; Јудита; Интимни свет у женском обличју; Природа и орнамент; Човек који је волео жене и мачке). Објављен у е-магазину П.У.Л.С.Е за уметност и културу (2016—2017), АrtisCenter магазину (2018—2019).

Ауторски текстови и отварања изложби уметника (избор)[уреди | уреди извор]

Стручни рад Зорице Атић бележи преко стотину ауторских текстова за самосталне и групне изложбе уметника млађе и средње генерације. Такође, отворила је и представила уметничке и излагачке концепте стваралаца у галеријама широм Београда и Србије, где се издвајају:

  • 2021.
    • „Простори егзистенције“, ауторски текст, самостална изложба Милице Прелић Стојиљковић, Продајна галерија, Београд[тражи се извор]
  • 2020.
  • „На крововима града“, ауторски текст, самостална изложба Милице Матовић, Галерија Сингидунум, Београд
  • „Ритам нереда“, ауторски текст, самостална изложба Данице Веселиновић, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Симбол као начин комуникације“, ауторски текст, самостална изложба вајара Немање Обрадовића, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • 2019.
  • „Ситеанци“, ауторски текст, самостална изложба др ум. Предрага Лојанице, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „У сусрет импресији“, ауторски текст, колективна изложба, XXII Ликовна колонија ГО Гроцка, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Цртежи“, ауторски текст, самостална изложба цртежа Марион Дедић, Библиотека града Београда
  • Групна изложба „10/9“, ауторски текст „Уметничка лука у Београду“, атеље ДивАрт, Београд
  • „Обличја“, ауторски текст, самостална изложба цртежа Марион Дедић, Културни центар Апатин
  • Ауторски текст и отварање изложбе „Путовања 3 објектива“ путујући фотографски пројекат уметника фотографије Томислава Петернека, Горана Кукића и Игора Мандића, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • 2018.
  • „Аутопсија дисања“, отварање самосталне изложбе цртежа Марион Дедић, Галерија СУЛУЈ, Београд[8]
  • „Путовање по нашим фрескама“, отварање самосталне изложбе слика Мише Чоловића, Галерија општине Врачар, Београд
  • Отварање изложбе 21. Ликовне колоније ГО Гроцка, Центар за културу Смедерево, Смедерево
  • Ауторски текст „Стварност слике“, за самосталну изложбу слика „Цвет као мисао“ Марије Здравковић, Галерија УЛУС, Ул. Кнез Михаилова 37, Београд;[9]
  • 2017.
  • „Пливачице“, отварање самосталне изложбе слика мр сликарства Иване Живић Јерковић, галерија Задужбине Илије М. Коларца, Београд[10]
  • „Дрво и птица“, отварање самосталне изложбе слика Мике Ловре и Весне Џакић, галерија Ђура Јакшић (Скадарлија), Београд[11]
  • „Пролећна изложба“, отварање групне изложбе, УЛУС, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
  • „Цртежи“, Марион Дедић, ауторски текст самосталне изложбе, Галерија Центра за културу Масука, Велика Плана
  • „Цртежи“, Марион Дедић, ауторски текст и отварање самосталне изложбе, Ликовни салон, Културни центар Горњи Милановац, Горњи Милановац
  • „Кроз воду“, ауторски текст самосталне изложбе мр сликарства Иване Живић Јерковић, Дворана Еђшег, Културни центар Новог Сада, Нови Сад[12]
  • Аутор и кустос групне изложбе „Варошки салон“, новогодишња продајна изложба, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • 2016.
  • „Моје окружење“, аутор и кустос групне дечје изложбе по конкурсу, „Дани европске баштине“, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • Аутор текстова, селектор и организатор 19, 20, 21. и 22. Ликовне колоније ГО Гроцка;
  • „Посуда“, ауторски тект и отварање самосталне изложбе керамике Сање Сремац, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Без назива“, ауторски тект и отварање самосталне изложбе, Марион Дедић, Ликовни салон Културног центра Новог Сада, Нови Сад
  • „Без назива“, ауторски тект самосталне изложбе цртежа, Марион Дедић, „Галерија „Чедомир Крстић“, Пирот
  • „Џивџан и пријатељи“, ауторски тект и отварање самосталне изложбе, Мика Ловре, слике и графике, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • 2015.
  • „Одсуство“, ауторски тект и отварање самосталне изложбе Маје Зорић, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • Аутор и кустос групне изложбе „Стваралачка Гроцка“, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Потчињена природа“, ауторски тект и отварање самосталне изложбе акварела, Марија Маша Јовановић, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Собе од воде“, ауторски текст самосталне изложбе слика, мр Ивана Живић Јерковић, Галерија УЛУС, Београд[13]
  • 2014.
  • „Колажи“, ауторски текст и отварање самосталне изложбе, мр Миша Чоловић, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Лексикон корова“, ауторски текст и отварање самосталне изложбе цртежа, Војислав Радовановић, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Град“, ауторски текст и отварање самосталне изложбе слика, Јадран Крнајски, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „У славу светитеља“, ауторски текст и отварање самосталне изложбе икона, Михајло Војновић, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Чежња за месецом“, ауторски текст и отварање самосталне изложбе слика, Катарина Кљајић, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Воденице из сновида“, ауторски текст самосталне изложбе фотографије, Жељко Радовић, Центар за културу Младеновац, Београд
  • „Говор орнамента“, ауторски текст и отварање самосталне изложбе, Марион Дедић, дигиталне графика, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд[14]
  • „Музеји и још по неко место сећања“, Срђан Вељовић, ауторски текст и отварање самосталне изложбе фотографије, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • 2013-2015:
  • Ауторски текстови и отварања самосталних изложби Костантина Пателис Милићевића ( „Цртежи“, Галерија општине Гроцка, 2013), Николине Ћалић („Цртежи“, Педагошки музеј, Београд, 2014), Сање Игњатовић („Приче у боји“, цртежи, „Галерија 011“, Гроцка, 2015); сарадња са мр Жарком Бјелицом, подршка надареним ученицима Средње школе Гроцка.
  • 2013.
  • „Четири годишња доба“, Предраг Ђурђић, ауторски текст и отварање самосталне изложбе фотографија, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Садашњост и будућност“, ауторски текст и отварање самосталне изложбе цртежа, Марко Гавриловић, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд[15]
  • „Егеј, Дунав, Гружа“, ауторски текст и отварање самосталне изложбе акварела, Миломирка Петровић Ђокић, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Жена-град“, ауторски текст и отварање самосталне изложбе слика, Наташа Радоја, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • 2012.
  • „Путописи“, Олга Ђорђевић, ауторски текст и отварање самосталне изложбе слика, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Изложба икона“, ауторски текст и отварање самосталне изложбе икона Радмиле Лукетић, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • „Виловњачким стазама“, мр сликарства Анамарија Вартабедијан, ауторски текст и отварање самосталне изложбе слика, Галерија Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка, Београд
  • 15. Ликовна колонија ГО Гроцка, ауторски текст, групна изложба слика, галерија ГО Гроцка, Београд
  • 2002.
  • ауторски текст, „Од игре до манипулације“, самостална изложба Милана Парадиновића, Клуб „Бен Акиба“, Нушићева 8, Београд
  • ауторски текст, „UpArt“, изложба групе студената ФЛУ, Клуб „Downtown“, Чика Љубина 7, Београд
  • 1998.
  • „Подељено ја“, самостална изложба Зорице Атић, велика галерија НУ „Браћа Стаменковић“, Београд

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zorica ATIĆ”. ARTinfo. Архивирано из оригинала 15. 09. 2020. г. Приступљено 14. 10. 2019. 
  2. ^ „Adresar članova”. ULUPUDS. Приступљено 14. 10. 2019. 
  3. ^ „Легат Александра Костића пред очима јавности после две деценије”. Политика. Приступљено 14. 10. 2019. 
  4. ^ „Легат професора Александра Костића у грочанском музеју”. Политика. Приступљено 14. 10. 2019. 
  5. ^ „Gročanska čaršija - srce stare varoši kraj Dunava”. UNS Press centar. Приступљено 14. 10. 2019. 
  6. ^ „Гроцка: Заштићене куће у којима нема ниједан ексер”. Новости. Приступљено 14. 10. 2019. 
  7. ^ „Поглед лепши него са Месеца”. Новости. Приступљено 14. 10. 2019. 
  8. ^ „Izložba "Autopsija disanja" Marion Dedić”. Designet. Архивирано из оригинала 14. 10. 2019. г. Приступљено 14. 10. 2019. 
  9. ^ „Izložba slika Marije Zdravković”. ULUS. Архивирано из оригинала 14. 10. 2019. г. Приступљено 14. 10. 2019. 
  10. ^ „Usamljene plivačice u raskošnim enterijerima: Izložba Ivane Živić u Zadužbini Ilije M. Kolarca”. Blic. Приступљено 21. 10. 2019. 
  11. ^ „Izložba "Drvo i ptica" u Kući Đure Jakšića”. Designet. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 21. 10. 2019. 
  12. ^ „Izložba "Kroz vodu" Ivane Živić u dvorcu Eđšeg”. Designed. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 21. 10. 2019. 
  13. ^ „Sobe od vode: Samostalna izložba akademske umetnice Ivane Živić”. Urban bug. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 21. 10. 2019. 
  14. ^ „Izložba "Govor ornamenta“”. Blic. Приступљено 21. 10. 2019. 
  15. ^ „Izložba "Sadašnjost i budućnost" Marka Gavrilovića”. Designet. Архивирано из оригинала 14. 10. 2019. г. Приступљено 14. 10. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зорица_Атић&oldid=27703458”