Игуман Иринеј (Васиљевић)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иринеј
(Васиљевић)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија жичка
Чинигуман, јеромонах
Титулаигуман Манастира Свете Тројице
СедиштеМанастир Свете Тројице (Овчар)
Године службе1945—1984
ПретходникЈелисеј Поповић
НаследникВарнава Миодраговић
Лични подаци
Датум рођења(1908-09-10)10. септембар 1908.
Место рођењаБресница код Чачка, Краљевина Југославија
Датум смрти11. јул 1985.(1985-07-11) (76 год.)
Место смртиМанастир Свете Тројице (Овчар), СФРЈ

Иринеј Васиљевић (Бресница код Чачка, 10. септембар 1908Манастир Свете Тројице, 11. јул 1984) био је игуман Манастира Свете Тројице.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Игуман Иринеј Васиљевић рођен је 10. септембара 1908. године у Бресница, код Чачка. У Манастир Свету Тројицу (Овчар) дошао је пре Другог светског рата. За време игумана Атанасија Ђокића био је намесник у манастиру. Такође, и за време рата под управом оца Јелисеја Поповића. Као монах био је веома дисциплинован, вредан побожан и поштен. Лепо је беседио и као духовник бистро расуђивао и саветовао.

Заменио је оца Јелисеја. Негде од 1950. до 1955. године, обновио је немачким бомбардовањем оштећену тројичку цркву и старе конаке. Половину новог конака, који је бомбардовањем мање оштећен, обновио је, покрио и довео у ред за употребу. Тај конак је садашњи игуман Варнава Миодраговић проширио, створио у њему још неколико просторија и лепу капелу. У његово време обновљено је на цркви кубе и покривено не клисом, како је било, већ ћерамидом, као и лепа црква. Те радове обавио је Завод 1975. године. Игуман Иринеј умро је у Манастиру Свете Тројице (Овчар) 11. јула 1985. где је и сахрањен

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Поуке.орг”. Живе Речи Утехе (на језику: српски). Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 2020-02-15.