Пређи на садржај

Икарус 451

С Википедије, слободне енциклопедије
Икарус 451
Икарус 451 у Музеју ваздухопловства у Београду
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производњепрототип
Дужина4,66
Размах крила6,70
Висина2,32
Површина крила8,06
Празан985
Нормална полетна1.107
Клипно-елисни мотор2 х Валтер Минор 6-III (Walter Minor 6-III)
Снага2 х 118 kW
Макс. брзина на Hопт335 km/h
Долет258 km
Плафон лета3.800 m
Брзина пењања153 m/min

Икарус 451 је југословенски експериментални лаки јуришни двомоторни, нискокрилни авион металне конструкције са затвореном кабином, у коме је пилот био у лежећем положају. Конструисао га је Драгољуб Бешлин на основу својих претходних пројеката, предратни B-5 и послератни Икарус 232 "Пионир". Авион Икарус 451 је први пут полетео 22. септембра 1951., а у служби у ЈРВ је био од 1952. до 1957. године.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Конструктор Драгољуб Бешлин
Авион Икарус 451
Мотор Walter Minor 6-III авиона Икарус 451

Конструктор авиона Драгољуб Бешлин је наставио рад на својим експерименталним авионима, један од њих је био и овај авион који је имао радни назив "451". За разлику од својих претходника (Икарус B-5 и Икарус 232 "Пионир"), Икарус 451 је био потпуно металне конструкције са снажнијим моторима. Циљ новог авиона је био наставак истраживања утицаја g-оптерећења на пилота а да при том авион не буде ограничавајући фактор као што су то били претходни авиони дрвене конструкције. Авион је због малог попречног пресека трупа и поред релативно скромне погонске групе био веома брз, а пилот је без проблема издржавао преоптерећење од 9 g-јединица. Међутим, негативне последице ове конфигурације као што је оптерећење вратних пршљенова, отежано дисање или никаква видљивост уназад, као и појава анти-g одела, биле су пресудне да се одустане од даљег развоја ове конфигурације. Авион Икарус 451 је први пут полетео 22. септембра 1951.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

У фабрици авиона „Икарус” направљена су два прототипа (451/I и 451/II) који су после испитивања у ВОЦ-у расходовани 1957. године. На авионима 451 су вршена испитивања од 1950. до 1952. године. Оба авиона су примљена у ЈРВ 1952. године али је један (451/I) већ наредне године расходован. Други је остао у наоружању до 1957. године, премда су оба практично летела само прве две године. Тако су ови авиони 1952. године имали налет од 18 сати а 1953. године од 11 сати тј укупно 29 сати.

Авион је био наоружан са: 1 х фиксни митраљез у носу MG 131 калибра 13,1 mm и 6 х невођених ракета Ваздух-Земља на подкрилним носачима.

Сачувани примерак авиона Икарус 451[уреди | уреди извор]

Изложени примерак авиона Икарус 451 који је изложен у Музеју ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду је други прототип и носио је ознаку 451/II. Први пут је полетео 26. фебруара 1952. са пробним пилотом капетаном Тугомиром Пребегом за командама. Испитиван је у лету две године, а по расходовању предат је Центру за обуку ваздухопловних техничара и инжењера у Рајловцу, да би на крају био додељен Музеју.

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (април 2004). „Експериментални авион 232 Пионир и 451”. Аеромагазин (на језику: (српски)). YU-Београд: ББ Софт. 57: 34—35. ISSN 1450-6068.
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  • Жутић, Н.; Бошковић, Л. (1999). Икарус - Икарбус: 1923—1998. (Монографија 75 година Икаруса). Београд: Икарбус. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]