Исидор Штајнхарт
Исидор Штајнхарт | |
|---|---|
| Датум рођења | 1872. |
| Датум смрти | 1958. |
Исидор Штајнхарт (нем. Isidor Steinhardt; Загреб, Аустроугарска, 1872. — Загреб, Федеративна Народна Република Југославија, 1958) био је новинар и аустроугарски шпијун јеврејског поријекла.
Породица[уреди | уреди извор]
Син је Мавра Штајнхарда (Mavro Steinhardt) и Регине Штајнхарт (Regina Steinhardt). Супруга му је била Берта. Браћа: Јакоб, Ернест, Алфред, Шандор и Рихард, као и троје других.[1]
Каријера[уреди | уреди извор]
Као дописник бечког листа „Цајт“ неко вријеме живио је у Београду. Његово писање за “Цајт” било је у складу с налозима које је добијао из посланства. Пошто га је србијанска полиција протјерала из земље, настанио се у Земуну и наставио да ради по задацима аустроугарске службе.[2] У септембру 1911. године, Делфа Иванић и Живојин Дачић су ишли возом преко Брода на Сави на сахрану велике српске добротворке Паулине Ирби у Сарајево. На жељезничкој станици у Броду су видјели злогласног новинара Исидора Штајнхарта, београдског дописника бечкога „Цајт-а“ коме је раније било отказано гостопримство у Београду, због његовог непријатељског држања у односу на Краљевину Србију и српски народ. Чим су видјели да је ушао у телефонску кабину, знали су да ће имати проблема. То се и десило, јер им је у Сарајеву било забрањено да одрже опроштајне говоре, које су због краткоће времена писали у возу.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Isidor Steinhardt.
- ^ НОВИНАРИ ШПИЈУНИРАЛИ ЗА СТРАНЦЕ: Откривено како раде тајне службе.
- ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 247. ISBN 978-86-7403-172-8.