Капетан каравана

Capitaneus turmae (капетан средњовјековног трговачког каравана) узиман је увијек из редова градске властеле приморских градова, као представник градске власти у каравану, а помиње се крајем XII и првих деценија XIII вијека. Овај заповједник одређен од градске владе, наведен је у которском статуту (дубровачки не садржи прописе о караванима). По наведеном статуту, ниједан караван није могао бити без капетана.

Овлашћења капетана

Сви учесници каравана (крамар, а преко њега и поносници) морали су му се безусловно покоравати. Имао је право изрицања новчаних казни (приходи од њих су ишли самом капетану и општини, по пола). У неким периодима, на предлог из извјештаја капетана, казне је изрицао дубровачки кнез (једна одлука Малог вијећа из 1319 . године). Заповједник је носио са собом оригиналне или овјерене преписе повеља о привилегијама у земљи кроз коју је караван пролазио, у зависности од величине каравана и вриједности робе коју је пратио. Године 1302. заповједник (одређен одлуком Малог вијећа) једног дубровачког каравана за Брсково, носио је са собом недавно потписан уговор о миру и повластицама са краљем Милутином „ради користи и безбједности свих трговаца“. По которском стауту, капетан се под заклетвом обавезивао да ће у свакој прилици бранити караван, пазити да товар не остане на путу, одрђивати коцком ко ће први прећи ријеку итд.

Први помени „караван-баше“

Capitaneus turmae помиње се последњи пут у одлукама дубровачких вијећа, 1332 . године. Његову улогу је од тада, могуће, преузимао сам трговац, који је склапао уговор са крамаром (примићуром) као заповједником поносника, а капетан је од стране дубровачког вијећа одређиван само у важнијим случајевима (без уношења у записник вијећа). Сваком случају, влада је и даље вршила строг надзор над караванима: одобравала је или забрањивала полазак, одрђивала подјелу каравана на групе (на примјер, да мање групе полазе у размацима од 10 дана) одрђивала првенство поласка за трговце који су већ платили царину и затварала и отварала своје границе, због опасности за безбједност трговаца. На капетана каравана, под турским називом „караван-баша“ поново наилазимо у дубровачким изворима из 1464. године.

Литература

• Михаило Динић: „Дубровачка средњовековна караванска трговина“ –„ Југословенски историски часопис“ 3 (1937) 119-146 и СКЗ Београд, 1978.