Пређи на садржај

Кејт Дикамило

С Википедије, слободне енциклопедије
Кејт Дикамило
Пуно имеКатрина Елизабет Дикамило
Датум рођења(1964-03-25)25. март 1964. (60 год.)
Место рођењаФиладелфија, САД
Веб-сајтwww.katedicamillo.com

Катрина Елизабет Дикамило (енгл. Katrina Elizabeth "Kate" DiCamillo;[1] рођена 25. марта 1964) је америчка књижевница која пише за децу. Била је више пута награђивана. За књигу Све због Ван- диксија 2004. године добила је Њубери медаљу, која спада у једно од најзначајнијих признања у Америци. Ову награду добила је и други пут 2014. године за роман Флора и Улис. Конгресна библиотека прогласила ју је америчким амбасадором књижевности за младе (National Ambassador for Young People`s Literature) у 2014/2015. години.[2][3][4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена у Филаделфији, боловала је од хроничне упале плућа. Због лошег здравља, са пет година преселила се са мајком и братом у Клермонт на Флориди, чија јој је топлија клима више одговарала. Мајка јој је била наставница, а отац, ортодонт, остао је у Пенсилванији да би продао своју ортодонтску ординацију, али се никад није вратио породици. Кејт Дикамило дипломирала је Енглески језик на Универзитету у Флориди 1987. године, а ту се потом и запослила. Са 30 година преселила се у Минеаполис и почела да ради у магацину књига. То ју је и надахнуло да почне да пише књиге за децу. Ту је настала и скица за књигу Све због Ван-Диксија.[5] За роман Прича о мишу званом Десперо, инспирацију јој је дао син њеног пријатеља Лука Бејлија, који је од ње тражио да пише о неком ко не личи много на хероја и има „изузетно дугачке уши“. Кејт Дикамило тренутно живи у Минеаполису у Минесоти.[6]

Признања[уреди | уреди извор]

Дикамило је два пута добила престижну Њубери медаљу коју додељује Библиотекарско друштво Америке за „најзначајније достигнуће у америчкој [[књижевности за децу]]“. Само шест америчких аутра је добило две Њубери медање, које се од 1922. године додељују сваке годин.[7]Кејт Дикамило добитница је још неколико награда и признања, а роман Све због Ван- Диксија је 2012. године рангиран на 30. месту америчких романа за децу свих времена према анкети коју је објавио School Library Journal.[8] Дикамило је четврта амбасадорка америчке књижевности за децу.

Адаптације[уреди | уреди извор]

По роману Све због Вин-Диксија, 2005. снимњен је филм, а по роману Прича о мишу званом Десперо, 2008. године.[8]

Дела[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Све због Вин-Диксија (Because of Winn-Dixie) (2000)
  • Буђење тигра (The Tiger Rising) (2001)
  • Прича о мишу званом Десперо (The Tale of Despereaux) (2003)
  • The Miraculous Journey of Edward Tulane (2006)
  • The Magician's Elephant (2009)
  • Flora & Ulysses: The Illuminated Adventures (2013)

Серијали[уреди | уреди извор]

Bink & Gollie series, текст DiCamillo and Alison McGhee, илустрацијеillus. Bagram Ibatoulline Tony Fucile

  • Bink & Gollie (2010)
  • Bink & Gollie: Two for One (2012)

Mercy Watson series (Candlewick Press), текст DiCamillo, илустрациије Chris Van Dusen

  • Mercy Watson to the Rescue (2005)
  • Mercy Watson Fights Crime (2006)
  • Mercy Watson Goes for a Ride (2006)
  • Mercy Watson: Princess in Disguise (2007)
  • Mercy Watson Thinks Like a Pig (2008)
  • Mercy Watson: Something Wonky This Way Comes (2009)

Сликовнице[уреди | уреди извор]

  • Great Joy, илустровао Bagram Ibatoulline(2007)
  • Louise, the Adventures of a Chicken, илустровао Harry Bliss (2008)

Кратке приче[уреди | уреди извор]

  • "An Ordinary Boy", у Spider magazine for children (vol. 8, issue 9, September 2001)[9]
  • "Super Tulip", Spider (vol. 8, issue 9, September 2001)[10]
  • "A Rowdy Visit", Spider (vol. 9, issue 1, January 2002)[11]
  • "The Third Floor Bedroom", у Chris Van Allsburg, et al., The Chronicles of Harris Burdick: Fourteen Amazing Authors Tell theTales (Houghton Mifflin Harcourt, 2011)[12][13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Ninth Book of Junior Authors & Illustrators Sample Profile: Kate DeCamillo". The H.W. Wilson Company (wilsonbiographies.com). Archived from the original on 2011-09-02. Приступљено 2009-12-10. "Autobiographical Statement" by DiCamillo".
  2. ^ Julie Bosman (January 2, 2014). "Newbery Winner to Promote Her Genre". The New York Times. Приступљено 2014-01-10.
  3. ^ Sue Corbett (January 2, 2014). "Kate DiCamillo Named Next National Ambassador for Young People's Literature". Publishers Weekly. Приступљено 2014-01-10.
  4. ^ Monica Hesse (January 2, 2014). "Kate DiCamillo, author of ‘Because of Winn Dixie’, named children's literature ambassador". The Washington Post. Приступљено 2014-01-10.
  5. ^ Margolies, Jane (February 21, 2006). "Pleasantly Stunned, a Star Children's Author Hits the Tour Trail Again". The New York Times. Приступљено 2010-05-07.
  6. ^ Blais, Jacqueline (January 14, 2004). "Author's Newbery is no small thrill". USA TODAY.
  7. ^ "Newbery Medal and Honor Books, 1922–Present". Association for Library Service to Children (ALSC). American Library Association (ALA).
  8. ^ а б Bird, Elizabeth (July 7, 2012). "Top 100 Chapter Book Poll Results". A Fuse #8 Production. Blog. School Library Journal (blog.schoollibraryjournal.com). Приступљено 2015-10-29.
  9. ^ "An Ordinary Boy". EBSCOhost. Приступљено 2015-10-20.
  10. ^ "Super Tulip". EBSCOhost. Приступљено 2015-10-2
  11. ^ "A Rowdy Visit". EBSCOhost. Приступљено 2015-10-20.
  12. ^ "Kate DiCamillo and Chris Van Allsburg will discuss The Chronicles of Harris Burdick at the Fitzgerald". Laurie Hertzel. Updated October 29, 2011. BOOKMARK: The latest from the local scene. Minneapolis StarTribune (startribune.com). Приступљено 2012-04-13.
  13. ^ "The Chronicles of Harris Burdick: Fourteen Amazing Authors Tell the Tales". goodreads. Приступљено 2012-04-13.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кејт_Дикамило&oldid=27492196”