Климатске области Бугарске
Климатске области Бугарске се налази на граници између области умереног и медитеранског поднебља, и према значајним карактеристикама може се поделити у пет климатских подручја: подручје са умерено континенталне климе, подручје са прелазном континенталном климом, прелазно медитеранско климатско подручје, подручје под утицајем климе Црног мора и подручје планинске климе.[1]
Клима Бугарске[уреди | уреди извор]
У северном делу Бугарске клима је умерено континентална, са четири различита годишња доба, док је на југу под медитеранским климатским утицајем. Пролеће је хладно и кишовито, са могућим градом. Постоје услови за формирање касних мразева. Прва половина јесени је топла, сунчана и сува, док је у другој половини време хладније, облачност је израженија, падавине су продужене, честа је и упорна магла и дувају јаки ветрови. Понекад се мразови формирају у рану јесен.[2] Најизраженија температурна разлика је зими (просечне температуре за северну Бугарску је око -1, -2 °C, а за јужну Бугарску око 0 °C). Лети просечне температуре су око 20-22 °C. Ветрови су разноврсни, северозападни и западни су релативно константни - у пролеће изазивају загревање, лети доносе кишу. Често дува и североисточни ветар - хладан зими и врућ лети.[3]
Просечна годишња количина падавина је 450 до 1.300 мм (највиша је у мају и јуну, у високим планинама - зими). Снежни покривач траје од 10 дана (близу Црног мора) до преко 200 дана (на високим планинама) током године.
На основу промена климатских елемената у планинском пределу Бугарске разликујемо малу надморску висину (до 1.000 м), средњу висину (до 1.800 м) и велику висину (преко 1.800 м). У планинама изнад 1.500 м клима је типично планинска са релативно ниском температуре и обилним кишама и дуготрајним задржавањем снега.
| Клима Софије (NIMH−BAS), нормали 1981—2010, есктреми 1941—данас | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 19 (66) |
23 (73) |
27,5 (81,5) |
31 (88) |
34 (93) |
38 (100) |
41 (106) |
39,4 (102,9) |
36,1 (97) |
33,9 (93) |
25,5 (77,9) |
23 (73) |
41 (106) |
| Максимум, °C (°F) | 3,4 (38,1) |
5,6 (42,1) |
10,6 (51,1) |
16,2 (61,2) |
21,1 (70) |
24,7 (76,5) |
27,3 (81,1) |
27,5 (81,5) |
22,9 (73,2) |
17,1 (62,8) |
9,7 (49,5) |
4,3 (39,7) |
15,9 (60,6) |
| Просек, °C (°F) | −0,5 (31,1) |
1,1 (34) |
5,4 (41,7) |
10,6 (51,1) |
15,4 (59,7) |
18,9 (66) |
21,2 (70,2) |
21 (70) |
16,5 (61,7) |
11,3 (52,3) |
5,1 (41,2) |
0,7 (33,3) |
10,6 (51,1) |
| Минимум, °C (°F) | −3,9 (25) |
−2,9 (26,8) |
0,8 (33,4) |
5,4 (41,7) |
9,8 (49,6) |
13,2 (55,8) |
15,1 (59,2) |
14,9 (58,8) |
11 (52) |
6,6 (43,9) |
1,4 (34,5) |
−2,4 (27,7) |
5,8 (42,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −28,3 (−18,9) |
−25 (−13) |
−16,1 (3) |
−6 (21) |
−2,2 (28) |
1,4 (34,5) |
2 (36) |
3,5 (38,3) |
−2 (28) |
−6 (21) |
−15,3 (4,5) |
−21,1 (−6) |
−28,3 (−18,9) |
| Количина падавина, mm (in) | 33,2 (1,307) |
31,5 (1,24) |
38,1 (1,5) |
50,7 (1,996) |
67 (2,64) |
75,4 (2,969) |
52,6 (2,071) |
57,6 (2,268) |
45,7 (1,799) |
45 (1,77) |
43,3 (1,705) |
41,7 (1,642) |
581,8 (22,907) |
| Количина снега, cm (in) | 24,3 (9,57) |
19 (7,5) |
14,7 (5,79) |
2,7 (1,06) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
1,9 (0,75) |
10,4 (4,09) |
24 (9,4) |
97 (38,16) |
| Дани са падавинама | 9 | 10 | 10 | 12 | 13 | 12 | 10 | 9 | 7 | 11 | 10 | 12 | 125 |
| Дани са снегом | 7,2 | 6,2 | 5,7 | 1,4 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0,8 | 3 | 7 | 31,3 |
| Сунчани сати — месечни просек | 87,8 | 114,3 | 159,6 | 182,2 | 229,6 | 257,7 | 302,1 | 288,3 | 220,1 | 163,6 | 105,5 | 66,1 | 2.176,9 |
| Извор #1: Stringmeteo.com[4] | |||||||||||||
| Извор #2: slimatedata.eu (дани са преципитацијом)[5] и Stringmeteo.com/Freemeteo.bg/NOAA (екстреми)[6][7][8][9][10][11] | |||||||||||||
Климатске области[уреди | уреди извор]
У Бугарској постоји пет климатских региона:
- умерено континентални регион,
- прелазни регион,
- континентално медитерански регион,
- црноморски регион,
- планински регион.
Региони се међусобно разликују по утицају три главна фактора — географске ширине за све области, у планинском подручју према конфигурацији рељефа, а у црноморском региону према утицају климе Црног мора.[12]
Подручје са умерено континенталном климом[уреди | уреди извор]
На климу овог подручје углавном утичу континенталне масе умерених географских ширина и оне формиране над Балканским полуострвом. Такође трансформисане океанске ваздушне масе могу да упадају са северозапада и запада. Присутна је и инвазија тропског ваздуха, а и леденог таласа са Арктика током хладне половине године. Ово климатско подручје има најизраженије континенталне карактеристике климе, при чему се ове карактеристике смањују од севера према југу.[3]
- Географија подручја
Подручје са умерено континенталном климом обухвата дунавску низину, од Видина на западу до Шуменске области на истоку, најисточније делове Старе планине, Софијску котлину високе долине централне и западне Бугарске.
- Температура
Просечна годишња амплитуда има велике вредности и крече се од +25 до +26 °C. Просечна јануарска температура је –1,5 до –3,0 °C, а средња јулска температура 20–24 °C. На овом подручју су запажене најниже зимске температуре у Бугарској (-38,3 °C у Трну) и веома високе летње температуре -45 °C у Бојчиновцима.
- Падавине
Годишња количина падавина је 500-700 мм. Падавине су најмање у фебруару а највише у јуну. У Дунавској равници падавине досеже и до 800 мм у Предбалканском и котлинском пољу. Тенденција је да се повећавају у правцу југа и у висину. Карактерише их минимум у фебруару и максимум у јуну.
- Ветар
У овом подручју доминирају западни и северозападни ветрови, а у пролеће и зиму источни ветрови. У дунавској равници ветрови могу бити веома брзи. Честе појаве су фионски ветрови у Дунавској низији и Софијском пољу.
Подручје са прелазном континенталном климом[уреди | уреди извор]
Опште климатске карактеристике у овом подручју су повољније од оних са умерено континенталном климом.[3]
- Географија подручја
Подручје са прелазном континенталном климом обухвата целу Горњу Тракијску низину, ниске забалканске котлине, северни део регије Тунџа брдовит и ниско источно планинско подручје Старе планине.
- Температура
Годишња амплитуда температуре је око 23 °C. Просечна јануарска температура је -1 °C, што карактерише извесну нестабилност. Може да порасте до 20 °C и да падне и до -25 °C чак -30 °C. Средња јулска температура је 24 - 26 °C, а максималне летње температуре 40 °C. Зиме су благе, пролеће умерено а лето врело.
- Падавине
Годишња количина падавина је 550 мм - 600 мм, а у Горње Тракијској регији су ниже испод 500 мм. Снежни покривач је нестабилан, скоро да нема сталног и континуираног накупљања снега.
- Ветар
Преовладавају западни и северозападни ветрови,
Прелазно медитеранско климатско подручје[уреди | уреди извор]
Клима у овом подручју се формира под утицајем трансформисаних тропских ваздушних маса и оних из умерених географских ширина.[3]
- Географија подручја
Прелазно медитеранско климатско подручје обухвата долине река Струме и Месте, и реку Арду, област источних Родопа и обалу Црног мора.
- Температура
Просечна годишња температура је 13 °C до 13,5 °C, Средња јануарска температура је - 1 °C до 2 °C, а средња јулска температура 24 °C до 25 °C. Годишња температурна амплитуда не прелази 23 °C до 24 °C. Подручје има позитивну равнотежу инсолације током целе године.
- Падавине
Режим падавина (са јесење-зимским максимумом и летњим минимумом) карактеристичан је за медитеранску климу. Период суше није тако дуг, а високи и најнижи нивои падавина релативно су мање изражени. Годишње количине кише су између 500 до 600 мм, а у јужном планинском ланцу досежу 700 до 1.000 мм. Снежни покривач је веома топљив, и кратко се задржава.
Подручје под утицајем климе Црног мора[уреди | уреди извор]
.jpg)
Клима у овом подручју формира се не само под утицајем атмосферске циркулације карактеристичних за овај део Балканског полуострва, већ и под утицајем слива Црног мора. У региону постоје два климатска утицаја, утицај са подручја трансконтиненталног региона Европе (са северозапада и североистока) и Медитерана са југозапада. Континентална клима је израженија у северној половини, а медитеранска у јужној. Црно море, делује тако што трансформише инвазивне ваздушне масе и формира специфичну климу, која се не може приписати ни медитеранској, ни трансконтиненталној клими. Специфична клима на Црном мору је блажа упркос недостатку планинских баријера.[3]
- Географија подручја
Подручје под утицајем климе Црног мора обухвата меридијан дуг 40 до 60 км западно од Црног мора, са градовима Бургас и Варна.
- Температура
Карактеристично за ово подручје је да има малу дневну амплитуду (20 °C до 21 °C). Просечна годишња температура - од +12 °C до +12,7 °C. Просечна јануарска температура је - 0,8 °C. за северну обалу и 3,2 °C дуж јужног Црног мора.
- Падавине
Ово подручје карактерише најмање падавина. На пример, у Добруџи оне не достижу 500 мм, али се у јужном делу повећавају на 900 мм. У зависности од топлотних услова, снежни покривач траје 2-4 недеље у северном делу и 4 до 5 дана у јужном делу.
- Ветар
У летњим месецима у овом подрућју преовлађује циркулација поветарца, што је последица отворене водене површине и 24-сатног температурног режима.
Зими преовладавају северни и североисточни ветрови. Понекад њихова брзина прелази 30 м/с.
Планинско подручје[уреди | уреди извор]
Климу планинског подручја карактеришу ниже температуре, висока облачност и обилније падавине, дуготрајнији, обилнији и постојанији сњежни покривач, ниски атмосферски притисак, висока релативна влажност ваздуха и јаки ветрови.[3]
- Географија подручја
Планинско подручје обухвата делове Бугарске с надморском висином већом од 1.000 метара,
- Температура
Просечна годишња температура је изнад 0 °C, али изнад 2.300 метара надморске висине. Негативна је на врху Ботев –0,6 °C и врху Мусала –3 °C. Максималне просечне месечне температуре јављају се у августу, а најниже у фебруару. Просечне јануарске температуре на висинама од 1.200 до 1.300 метара су од -3,5 °C до -4,5 °C, а на надморским висинама од 1.180 - 1.900 метара од –6 °C до –7 °C. У највишим деловима планина просечне јануарске температуре достижу и -10 °C.
- Падавине
Просечна годишња количина падавина је 800 - 1.000 мм. Највећа је у пролеће у северним планинским пределима, а у јужним зими. Период снежног покривача траје од 5 до 9 месеци.
- Ветар
На планинама дувају врло јаки ветрови, брзином до 30 м/с.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Агроклиматичен атлас на България, 1982. София
- ^ Колева К. 1981 Многогодишни колебания на валежити темппратурите на въздуха в България. Сп. Хидрология и метеорология 2 стр. 69 - 76
- ^ а б в г д ђ Александров, В (14. 4. 2016). „ВЪРХУ ПРОСТРАНСТВЕНОТО РАЗПРЕДЕЛЕНИЕ НА ПОЧВЕНОТО ЗАСУШАВАНЕ В БЪЛГАРИЯ” (PDF). www.meteorology.meteo.bg. Приступљено 1. 5. 2020.[мртва веза]
- ^ Николов, Иван. „Век. месечен архив Бг”. stringmeteo.com.
- ^ Summerweb. „Climate Sofia – Sofia (city)”. climatedata.eu. Архивирано из оригинала 22. 09. 2014. г. Приступљено 30. 04. 2020.
- ^ stringmeteo
- ^ „Climatebase.ru – Sofia Observ, Bulgaria”. climatebase.ru.
- ^ Station name: Sofia
- ^ stringmeteo
- ^ „Weather Sofia – Monthly Weather History- freemeteo.bg”. freemeteo.bg.
- ^ „Weather Sofia – Monthly Weather History- freemeteo.bg”. freemeteo.bg.
- ^ „Опознай България / Климат”. explorebulgaria.free.bg. Приступљено 2023-09-26.