Кондиционирање воде за пиће мешањем

С Википедије, слободне енциклопедије

Кондиционирање воде за пиће мешањем један је од поступака у производњи воде за пиће који се обавља применом одговарајућих операција и процеса, у циљу поправке квалитета сирове воде са изворишта намењене за пиће.[1] Процес мешања воде заснован је на физичким, хемијским и биолошким дејствима, којима се постиже уклањање непожељних састојака из сирове воде.[2]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Мешање је операција која се у постројењима за кондиционирање воде примењује у циљу:[3]

  • равномерног распореда додате хемикалије по целокупној запремини воде на месту додавања, уношења у систем енергије неопходне за дестабилизацију и флокулацију,
  • да се убрза растварање, суспендовање или разблаживање хемикалија при прављењу раствора или суспензија.[1]

Кондиционирање воде за пиће мешањем које се примењује у процесу коагулације и флокулације остварује се хидрауличким губитком или механичким путем, а интензитет мешања изражава се преко градијента брзине (G) који је изведен из примењеног рада у јединици времена и јединици запремине и при датом вискозитету.[1]

Циљеви[уреди | уреди извор]

Кондиционирање воде за пиће мешањем обавља се у постројењима за кондиционирање воде у циљу:[1]

  • уношења у систем енергије неопходне за дестабилизацију и флокулацију,
  • убрзавања растварања, суспендовања или разблаживања хемикалија при прављењу раствора или суспензија.
  • равномерног распореда додате хемикалије по целокупној запремини воде на месту додавања,

Методе[уреди | уреди извор]

Мешање воде којим се постиже потребан ефекат за одређено време, као и потребан смер кретања воде, остварује се на један од следећих начина:[1]

  • кружењем воде,
  • дисперзијом гаса,
  • млазницама и ињекторима,
  • хидрауличким губитком оствареним сужењима, праговима и денивелацијом,
  • механичким мешањем елисама, лопатицама или турбинама.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д В. Шуштершич, Технологије и постројења за пречишћавање воде Скрипта Приступљено 23. 2. 2020
  2. ^ Др.Мунир Јахић, Урбани водоводни системи, Удружење за технологију воде и санитарно инжењерство, Београд, 1988.
  3. ^ Др. Мунир Јахић, Припрема воде за пиће, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 1990.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Mark J. Hammer, Mark J. Hammer Jr., Water and Wastewater Technology, Pearson Prentice Hall, New Jersey 2004.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).