Пређи на садржај

Корисник:Љиљана66/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Laudakia caucasia на камену (Арменија)

Агамидае је породица са преко 300 врста игуанских гуштера староседеоца, у Африци, Азији, Аустралији и неколико у Јужној Европи. Многе се врсте  обично називају змајевима или змајским гуштерима.[1]

Опис[уреди | уреди извор]

Филогенетски, они могу бити сестра Игуанидама, и имају сличан изглед. Агамиди обично имају добро развијене, јаке ноге. Немају способност одбацивања репа и регенерације као код гекона (и неколико других породица, као што су скинкови), мада се код неких примећује одређена количина регенерације.[2][3] Многе врсте агамида могу да мењају боју како би регулисале телесну температуру[4]. Код неких врста мужјаци су светлије боје од женки,[5] а боје играју улогу у сигналном и репродуктивном понашању.[6] Агамиди углавном насељавају топлије пределе, од врућих пустиња до тропских кишних шума, али се могу наћи и у хладнијим регионима, као што је планински змај. Посебно су разноврсни у Аустралији.[7][8][9]

Овој групи  припадају и неки познати гуштери, као што су припитомљени брадати змај, кинески водени змај и врсте Уромастик.

Једна од кључних карактеристика, којом се одликују агамиде, су њихови зуби постављени на самој ивици виличних кости (акродонтни зуби), а не на унутрашњој страни вилица (плеуродонтни зуби). Ову особину срећемо код камелеона, иначе је необична међу гуштерима. Агамидни гуштери су дневне животиње, са добрим видом, живе на дрвећу, тлу и стенама. Углавном се хране инсектима и другим чланконошцима (попут паука), мада неке веће врсте се хране малим гмизавцима или сисарима, птицама гнездарицама, цвећем или другим биљкама.[10] Велика већина врста агамида носи јаја.[11]

Систематика и распрострањеност[уреди | уреди извор]

Изведено је врло мало истраживања о Агамидама. Прву свеобухватну анализу дао је Муди (1980) [12], а потом свеобухватнију анализу извршили су Фрост и Етериџ (1989) [13]. Накнадне студије су засноване на локусима митохондријске ДНК од стране Мејси ет ал. (2000) [14] и Хонда и сар. (2000)[15], а такође узимањем узорака преко Агамидае, Џогер (1991).[16] Неколико других студија усредсређено је на огртаче у породици, а Агамиде нису истражене тако добро као Игуаниде.

Агамиди показују необичну распрострањеност. Налазе се у већем делу Старог света, укључујући континенталну Африку, Аустралију, јужну Азију и ретко у топлијим деловима Европе. Они су, међутим, одсутни са Мадагаскара и Новог света. Расподела је супротна дистрибуцији игуанида, који се налазе управо у овим подручјима, али их нема у подручјима где се налазе агамиди. Слична фаунална подела налази се између удава и питона.[17]

Подпородице[уреди | уреди извор]

Међу Агамидама, опште је препознато шест подфамилија:[18][19]

  • Agaminae (Африка, Европа и јужна Азија)
  • Amphibolurinae (Аустралија и Нова Гвинеја, једна врста у југоисточној Азији)
  • Draconinae (Јужна и Југоисточна Азија)
  • Hydrosaurinae (Хидросаурус, Папуа Нова Гвинеја, Филипини и Индонезија)
  • Leiolepidinae (Леиолепис, Југоисточна Азија)
  • Uromasticinae (Сара и Уромастик, Африка и јужна Азија)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dahms Tierleben. www.dahmstierlrben.de/systematik/Reptilien/Squamata/Iguania/agamidae
  2. ^ Thompson, M.B. (1993). "Estimate of the population structure of the e[a]stern water dragon, Physignathus lesueurii (Reptilia : Agamidae), along riverside habitat". Wildlife Research. 20 (5): 613–619. doi:10.1071/WR9930613.
  3. ^ Ananjeva, Natalia B.; Bryan L. Stuart (2001). "The Agamid lizard Ptyctolaemus phuwtilmensis Manthey and Nabhitabhata, 1991 from Thailand and Laos represents a new genus" (PDF). Russian Journal of Herpetology. Folium Publishing Company. 8 (3): 165–170. Retrieved 4 November 2009.[permanent dead link]
  4. ^ de Velasco, Jesus Barraza; Glenn J. Tattersall (September 2008). "The influence of hypoxia on the thermal sensitivity of skin colouration in the bearded dragon, Pogona vitticeps". Journal of Comparative Physiology B. 178 (7): 867–875. doi:10.1007/s00360-008-0274-8. PMID 18491114. S2CID 13413178
  5. ^ Cuervo, J.J.; R. Shine (10 July 2007). "Hues of a dragon's belly: morphological correlates of ventral coloration in water dragons". Journal of Zoology. 273 (3): 298–304. doi:10.1111/j.1469-7998.2007.00328.x. Archived from the original on 5 January 2013. Retrieved 4 November 2009.
  6. ^ LeBas, Natasha R.; N. Justin Marshall (2000). "The role of colour in signaling and male choice in the agamid lizard Ctenophorus ornatus" (PDF). Proceedings of the Royal Society of London B. 267 (1442): 445–452. doi:10.1098/rspb.2000.1020. PMC 1690562. PMID 10737400. Archived from the original (PDF) on 25 July 2011. Retrieved 4 November 2009
  7. ^ Gray JA, Sherratt E, Hutchinson MN, Jones MEH (2019). "Changes in ontogenetic patterns facilitate diversification in skull shape of Australian agamid lizards". BMC Evolutionary Biology. 19 (1): 7. doi:10.1186/s12862-018-1335-6. PMC 6325775. PMID 30621580.
  8. ^ Gray JA, Hutchinson MN, Jones MEH (2019). "Exceptional disparity in Australian agamid lizards is a possible result of arrival into vacant niche". The Anatomical Record. 302 (9): 1536–1543. doi:10.1002/ar.24096. PMID 30773845.
  9. ^ Gray JA, Sherratt E, Hutchinson MN, Jones MEH (2019). "Evolution of cranial shape in a continental‐scale evolutionary radiation of Australian lizards" (PDF). Evolution. 73 (11): 2216–2229. doi:10.1111/evo.13851. PMID 31580481. S2CID 203652748.
  10. ^ Cogger, H.G. (1994). Reptiles and Amphibians of Australia. New South Wales: Reed. ISBN 978-0-7301-0088-1.
  11. ^ Bauer, Aaron M. (1998). Cogger, H.G.; Zweifel, R.G. (eds.). Encyclopedia of Reptiles and Amphibians. San Diego: Academic Press. pp. 134–136. ISBN 978-0-12-178560-4.
  12. ^ Moody, S. M. (1980). Phylogenetic relationships and historical biogeographical relationships of the genera in the family Agamidae (Reptilia: Lacertilia) (PhD Dissertation). Ann Arbor: University of Michigan.
  13. ^ Frost, Darrel R.; Richard Etheridge (28 September 1989). "A phylogenetic analysis and taxonomy of iguanian lizards (Reptilia: Squamata)". University of Kansas Museum of Natural History Miscellaneous Publications. University of Kansas Museum of Natural History. 81: 1–65. Retrieved 5 January 2012.
  14. ^ Macey, J. Robert; James A. Schulte II; Allan Larson. (2000). "Evolution and phylogenetic information content of mitochondrial genomic structural features illustrated with acrodont lizards" (PDF). Systematic Biology. 49 (2): 257–277. doi:10.1093/sysbio/49.2.257. PMID 12118408. Archived from the original (PDF) on 13 September 2011. Retrieved 5 January 2012..
  15. ^ Honda, Masanao; Hidetoshi Ota; Mari Kobayashi; Jarujin Nabhitabhata; Hoi-Sen Yong; Showichi Sengoku; Tsutomu Hikida (2000). "Phylogenetic Relationships of the Family Agamidae (Reptilia: Iguania) Inferred from Mitochondrial DNA Sequences" (PDF). Zoological Science. 1991 (3): 616–622. doi:10.2108/0289-0003(2000)17[527:PROTFA]2.0.CO;2. ISSN 0289-0003.
  16. ^ Joger, Ulrich (1 August 1991). "A Molecular Phylogeny of Agamid Lizards". University of Kansas Museum of Natural History Miscellaneous Publications. American Society of Ichthyologists and Herpetologists. 81 (3): 616–622. JSTOR 1446389.
  17. ^ Heads, Michael (2014). Biogeography of Australasia: A Molecular Analysis. Cambridge University Press. p. 119. ISBN 9781107041028.
  18. ^ Agamidae, UniProt Taxonomy
  19. ^ B. Ananjeva, Natalia (October 2010). "Asian Agamid lizards (Agamidae, Acrodonta, Sauria, Reptilia): Phylogenetic and taxonomic diversity". Taprobanica: The Journal of Asian Biodiversity. 2 (2): 65. doi:10.4038/tapro.v2i2.3144.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Љиљана66/песак&oldid=23563800”