Корисник:Милош/Значај

Википедија је енциклопедија и као таква нема претензију да тврди који је појам довољно значајан да би се нашао међу њеним чланцима, а који не. Дефинисање значаја је искључиво право извора, а не енциклопедије. Википедија, као енциклопедија, полаже право искључиво на поузданост и независност извора који описују неки појам.

За Википедију је од превасходне важности да за конкретан појам постоји довољан број проверивих, поузданих и независних извора. На основу њих на Википедији се ствара енциклопедијски чланак о појму.

Стога се у смислу значаја овде исључиво говори о нивоу обрађености појма у проверивим, поузданим и независним изворима.

Основни праг значаја

Праг значаја је општа категорија на Википедији и не постоје појединачни изузеци. Праг значаја не дефинише која се литература сме а која не сме користити током писања чланка, већ исључиво каква је литература неопходна да би да би постојао чланак о конкретном појму на Википедији.

Основни праг значаја за уношење у Википедију појам прелази у случају да је тема била предмет више нетривијалних поузданих објављених радова чији су извори независни од самог субјекта. У највећем броју случајева правило се може прецизирати на потребу да постоје два релевантна, дефинишућа и независна извора и три напоредна описа појма.

Изузетак из овога су нешто што се може назвати довољним изворима.

Особа не може писати о себи или свом индивидуалном раду. О групном раду или организацији може писати уз одређене услове.

• Шта чини „објављен рад” је широко и обухвата објављене радове свих облика, укључујући али не и ограничено на новине, књиге и електронске књиге, часописе, телевизијске и радијске документарне програме, извештаје владиних агенција, научне часописе, итд.
• „Нетривијалност” јесте оцена дубине садржаја који се налази у објављеном раду, када се из њега изузму подаци налик на онакве какви се могу наћи у адресарима, као и тога колико се непосредно бави предметом у питању.
• Оцена „више”, односно, конкретан број радова не носи тривијално пребројавање чланака, и њено се тумачење може разликовати већ зависно од поузданости извора и других чинилаца значаја. На пример, објаве истог чланка прибављеног од новинске агенције у неколико различитих новина не представља „више” радова, док би случај у којем би неколико међусобно независних истраживача или новинара сваки спровели своје истраживање истог предмета и о томе написали засебне чланке уистину представљао „више” извора.
• „Поузданост”, како је објашњено у смерницама о поузданости, захтева да извор има одређени ниво уредничког интегритета како би била омогућена проверљива оцена о значају теме.
• „Релевантни извор” је гласило (ма какво) које уређује, узмимо, више од три особе и које постоји, узмимо, више од нпр. 100 текстова и постоји више од годину дана.
• „Дефинишући извор” у одређеном облику (не мора бити стриктно) даје дефинишуће податке о појму. Било у виду одреднице „то и то је ово и оно” или у виду текста који унутар себе дефинише конкретан појам. Другим речима, дефинишући извор јесте ако се у новинском чланку може прочитати „Пера Перић (1980) је атлетичар ОАК Београда...”, али није дефинишућа референца „Пера Перић из ОАК Београда је освојио треће место на том и том такмичењу.”
• „Независни извор” је она која не припада конкретној особи или организацији којој конкретна особа може припадати искључиво својом вољом. Тако нпр. извор Демократске странке о Борису Тадићу није независан, али јесте независан извор Канцеларија председника Србије.
• „Три напоредна описа” означавају три различита описа конкретног појма. Наравно, сваки мора бити поткрепљен извором. Узмимо, један опис је "Лондон је највећи и главни град Велике Британије и Енглеске [па све што иде у дефиницију „Лондон је...”]" (макар један од тих података). Други напоредни опис би био „Лондон се налази на тим и тим координатама, између овога и онога, поред тога и тога...” (макар један од тих података), док би трећи напоредни опис био „Лондон има толико и толико становника, структура становништва је таква и таква...” (макар један од тих података). Три напоредна описа се могу наћи и у једном извору (ипак, за постојање чланка о конкретном појму неопходно је постојање бар два извора).
• „Не може писати о себи и свом раду”. Ово је јасно. Мора неко други да пише о вама или вашем раду, па макар та особа била сестра, брат, жена, муж, дете, овај, онај.
• „Довољни извори”. Такви су документи објављени од стране неког државног статистичког завода довољни извори за опис појмова којима се баве: географија, демографија, економија итд. конкретне земље. Ти описи, свакако, могу бити нетачни, али предмет овог документа није тачност тих података него праг значаја појмова за описивање. Узмимо, током деведесетих година двадесетог века Народна банка Југославије описивала је динар кроз поређења с другим валутама. Ти описи су били за највећи број становника СР Југославије практично нетачни (иако у одређеним трансакцијама тачни), али ништа од тога не доводи у питање довољност извора НБЈ за постојање валуте југословенски динар. У таквом случају НБЈ је довољан извор, иако практично нетачан по питању његовог поређења са другим валутама. Нетачност тих података се решава другим методама, тј. конфронтацијом релевантних извора с извором НБЈ.
• „О групном раду/организацији може писати уз услове”. Није прихватљиво да о неком дуету пише неко из тог дуета, али јесте прихватљиво да о политичкој странци пише члан/ица те странке, као што је прихватљиво да о фудбалском клубу пишу тренер или играч тог клуба. Тако је минимум за писање о групном раду у ком се учествује, односно о својој организацији -- постојање најмање 10 особа које припадају конкретној групи. Испод тог броја особе које учествују у раду групе не могу писати чланак о њој, већ морају наћи неку другу особу да пише о њима. Изнад тог броја о групи или групном раду могу да пишу и чланови групе.

Једно од расуђивања која подржавају овај праг јесте да чињеница да су извори независни од предмета „запазили” предмет и да им је он „заокупио пажњу” толико да су га они истражили до разумног нивоа појединости и створили више нетривијалних поузданих објављених радова о њему доказује да је предмет „вредан запажања” и да „привлачи пажњу”, те је стога „значајан”.

Шта чинити са недовољно значајним темама

Са темама који не прелазе прагове значаја се поступа на два начина: спајањем или брисањем. Који ће пут бити најпригоднији зависи од начина на који предмет не успева да пређе прагове значаја, и то у главноме како не успева да задовољи основни праг. Чланци који можда нису значајни се могу означити налепницом {{значај}} како би други уредници били свесни проблема.

Спајање

Може бити да тема не задовољава прагове зато што је, иако се може наћи у објављеним радовима који нису једноставни спискови података и који су из извора који су независни од предмета, поменута само тривијално а није предмет обраде радова до какве разумне дубине. Подаци који су само површно обрађени или тек успутно поменути у расправи која окружује стварно средиште пажње рада, нису довољни како би се изградио пуни референцирани енциклопедијски чланак који стоји независно од главног предмета.

Препорука заједничка свим смерницама о значају јесте да се чланци о таквим предметима не предлажу за брисање већ преименују, прерасподеле или споје у шире обухватније чланке, или у чланке који обрађују главни предмет, који се могу и направити ако већ не постоје.

За сродна питања, видети Википедија:Неутрална тачка гледишта#Превелик значај, Википедија:Рачвање садржаја и Википедија:Стил сажетка.

Брисање

Тема може не прелазити прагове значаја јер нема довољно објављених радова из поузданих извора који су независни од предмета. Без таквих извора, исправан енциклопедијски чланак се уопште не може написати. Такви чланци обично бивају предложени за брисање, преко једног од Википедијиних поступака за брисање.

За сродна питања, видети Википедија:Аутобиографија и Википедија:Независни извори.

Теме које се не могу подупрети никаквим објављеним радовима су једноставно непроверљиве и морају бити обрисане.

Разлог за захтевање нивоа значаја

• Да би могла имати проверљив чланак, тема мора бити довољно значајна да би о њој постојали подаци који су истражени, проверени и процењени путем издавања у независним поузданим изворима.
• Да би могла имати непристрасан чланак, тема мора бити довољно значајна да би о њој постојали подаци из непристрасних и са предметом неповезаних извора, те да не би они који су за тај чланак заинтересовани били једино пристрасни или фанатични уредници.
• Википедија није скуп података без разлике о фирмама, мрежним местима, људима, итд. Википедија је енциклопедија.

Значај није субјективан

Субјективне оцене не носе никакву тежину у одређивању да ли тема заслужује укључење у Википедију. Прагови значаја нису исто што и лична или пристрасна разматрања, као што су: „никад нисам чуо за ово”, „занимљив чланак”, „тема заслужује пажњу”, „недовољно познато”, „веома важно питање”, „популарно”, „свиђа ми се”, „од интереса само [ овима или онима ]”, итд.

Уредници Википедије не суде непосредно о значају. Укључивање тема у Википедију одсликава то да ли су те теме укључиване у поуздане објављене радове. Други аутори, истраживачи, професори или новинари су одлучили да ли да теми посвете пажњу, и својом стручношћу истражили и проверили податке о њој. Стога, наш основни праг јесте начин да се одреди да ли је „свет” већ оценио да је тема значајна. Ово није повезано са тиме да ли неки уредник Википедије лично налази предмет истакнутим или вредним.

Значај је, у општем, трајан

Ако више независних објављених извора имају неку тему за свој предмет, ово се не мења смањивањем учесталости таквог покрића. Тако, ако је тема једном прелазила основни праг значаја, она ће и поред протока времена наставити да га задовољава. Међутим, обратите пажњу да је пренаглашавање скоријих догађаја врста системског наклона; најновија фора на Интернету која је веома популарна није ипсо факто значајна и сасвим је могуће да ће избледети и бити заборављена без да за њом остану поуздани објављени извори који би је документовали.

Међу другим чиниоцима који могу утицати на значај тема у оквирима Википедије је и чињеница да се правила, смернице и консензус на Википедији могу временом мењати.

Видети и

Погледајте и неколико есеја на енглеском језику везаних за значај на Википедији:

• (језик: енглески)en:Wikipedia:Arguments to avoid in deletion discussions,

  есеј који расуђује против употребе субјективних критеријума попут „свиђа ми се” и „не свиђа ми се”

• (језик: енглески)en:Wikipedia:Independent sources,

  есеј који даље објашњава зашто су независни извори неопходни за писање енциклопедијског чланка.

• (језик: енглески)en:User:Uncle G/On notability,

  есеј о нужности разматрања значаја у одлучивању да ли чланке уврстити или не. Овај есеј је првобитни извор горњег основног прага значаја.

• (језик: енглески)en:Wikipedia:Notability/Arguments,

  списак аргумената за и против примене прага значаја.